Немачка роба преко Србије до Русије

У тренутку када Србија постане чланица Европске уније, што је нешто чему тежите, не могу да замислим да нека земља има специјалан третман у спољној трговини са вама. Овим речима Дитер Херте, председник Управног одбора Сената привреде Немачке и Аустрије, одговара на питање да ли је Споразум о слободној трговини са Русијом наша предност у тренутку када је ЕУ увела санкције овој земљи. Дакле, та предност Србије је временски лимитирана, али ћу о томе, ипак, обавестити 630 чланова Сената, који чине фирме у којима је укупно запослено милион радника, додаје.

– У актуелној ситуацији, ипак, тај споразум може да буде од великог значаја за немачке и аустријске фирме. Познато ми је да су многа предузећа стављена у неповољну ситуацију када је реч о пословању са Русијом. Било да су непосредно погођени зато што производе храну која не може да се извезе због санкција или да су погођени директно, јер тамошњи потрошачи не купују више толико немачких производа, јер се и понашање купаца током ове кризе променило – каже Херте.

Наш саговорник каже да постоје предузећа која имају производне погоне у Русији и наравно да се прибојавају да ће ти погони дугорочно бити угрожени у случају да се сарадња са Русијом не врати на пређашњи ниво.

Он је на недавном састанку у Српској асоцијацији менаџера, између, осталог разговарао и о томе како привредници могу да искористе посебне односе Русије и Србије. Такође, очекује да о томе буде речи и 21. новембра када министар привреде Жељко Сертић буде присуствовао завршном конгресу Сената немачке привреде.

– Немачкој привреди је изузетно стало да се нормализују односи са Русијом. Зато, у актуелној ситуацији Споразум о слободној трговини који Србија има са Русијом може да буде изузетно важан фактор. Лично ћу се информисати о томе какви су посебни односи ваше земље са Русијом и касније ћу о томе обавестити наше чланове – каже наш саговорник.

Србија, као центар овог дела региона, може бити једна од атрактивних дестинација за улагање, оцењује. Он сматра да улагачи треба у овом тренутку да искористе предности овог тржишта, јер су услови за улагање сада повољнији, него што ће бити када наша земља постане чланица ЕУ.

Аница Телесковић

-----------------------------------------

Развој главобоља Брисела, а не Берлина 

Занимљиво је како Херте као представник немачке привреде, гледа на притиске, који све чешће могу да се чују из земаља са периферије Европе, да Немачка треба да почне да троши своје уштеђене паре, како би подстакла опоравак еврозоне коју већ годинама мучи стагнација.

– Велики је притисак на нашу владу, јер друге државе очекују да ми будемо генератор опоравка. Из визуре владе немачке увек се спомиње да би предуслов за стимулисање опоравка требало да буде реформа државне управе и администрације у земљама на југу. Међутим, морам да кажем да новац који Немачка има није уштеђен и да се управо тежи ка томе да се не направе нови дугови и нова задуживања државе. На нивоу ЕУ требало би да се донесу адекватне одлуке, одговарајући програми за развој и исплату трансфера да се на тај начин слабије развијенији региони помогну – одговара Херте на директно питање да ли то значи да опоравак Европе треба да буде брига Брисела, а не Берлина.