Господска пљачка

Потписник овог текста још није срео грађанина Србије који је протеклих година успео да превари неку банку или пореску службу, да прескочи неку рату или макар да плати дуг без камате. Али јесте слушао безбројне и бескрајне монологе о финансијском ропству обичних људи које је почињало сасвим безазлено – обичним, повољним кредитом, а онда су долазили рефинансирајући не тако повољни кредити, дозвољени минуси, редовне, па затезне камате... Та дуга књиговодствена исповест са препуно минуса и дугова вероватнo је заморна за сваког ко је слуша. Али је сигурно драматична за сваког ко је проживљава.

Зато су и вести о српским тајкунима, који су некаквим алхемичарским потезима успели да од државних банака узму милијарду евра, опасне по ментално здравље свакога ко није учествовао нити имао посредне користи од те господске пљачке века, у којој директор банке срдачно стисне руку „привреднику године” док му даје милионе за које унапред зна да никада неће бити враћени.

На вест о хапшењу Горана Перчевића и Мирослава Богићевића, двојица главних лидера бивше владе, Борис Тадић и Ивица Дачић, изјавили су да немају сазнања да им је неки лидер помогао у добијању кредита. Ако они не знају, можда зна бивши министар правде и Тадићев заменик у ДС-у Душан Петровић или можда министар финансија, економије и свега што има везе са кешом Млађан Динкић.

Јер нико озбиљан у Србији не верује да тај савршени злочин над српском економијом није организован у кабинетима српских лидера или да су директори банака давали десетине милиона евра без икаквих телефонских позива или гвоздених политичких гаранција којима се истовремено стављала хипотека на српску економију и давала аболиција свим срећним добитницима милијарде евра, коју већ плаћају порески обвезници.

Странка Александра Вучића на путу до власти користила је Мост на Ади као неку врсту идеалног рефрена за причу о корупцији бившег режима, али када се та промена власти догодила, испоставило се да је нека чудна коалиција тајкуна, лидера, банкарских директора заправо појела три моста на Ади, 500 километара ауто-путева или пола „Јужног тока”.

Истражни органи до сада су успели да региструју само споредне чланове те коалиције, у виду банкара и „бизнисмена године”, али политичко тело тог заједничког подухвата остаје ван домета истражних органа. Зато је ова господска пљачка века заправо главни тест издржљивости за српског премијера који је главни капитал стекао када се усудио да ухапси најмоћнијег српског капиталисту, али би могао пуно да изгуби ако ову највећу аферу не доведе до краја.