Влада штити стари Нови Сад

Нови Сад – Влада Србије донела је одлуку о „утврђивању старог језгра Новог Сада као просторно културно-историјске целине, што је плод вишедеценијских залагања овдашњих стручњака и самих грађана да се заштити најстарији део највеће војвођанске вароши.

То је и својеврсни тријумф над спрегом појединаца из власти и такозване грађевинске мафије, чије деловање је условило рушење значајних и вредних здања, док су истовремено заводи за заштиту споменика културе Војводине и Новог Сада упорно инсистирали на прихватању њихових пројеката о заштити.

За протекле четири деценије било је неколико таквих пројеката, али никада и политичке воље да се они прихвате, јер су приходи од трговине грађевинским парцелама из године у годину били све уноснији. Почетком ове деценије, подсетимо, Нови Сад је био на врху листе европских градова по броју новоизграђених станова у односу на број становника, што би било вредно хвале да тиме није постепено нестајао и знатан део старог језгра.

Како су на конференцији за новинаре у Градском заводу за заштиту споменика културе истакли секретар ове институције Мирослав Матић, архитекта Слободанка Бабић и историчар уметности Катарина Добрић, старо језгро Новог Сада простире се на површини од око 35 хектара. Оивичено је Даничићевом, затим улицом Златне греде, Пашићевом улицом, Тргом Марије Трандафил, улицом Јована Суботића, Успенском улицом, Булеваром Михајла Пупина, потом улицама Илије Огњановића, Исидора Бајића, Игњата Павласа, Жарка Зрењанина и Тргом републике.(/slika2)

На тој површини сваки објекат је обележен и категорисан. На заштићеном простору налазе се 23 споменика културе и девет археолошких локалитета. Културно-историјска целина у форми која је до сада очувана почела је да се на тој локацији обликује од краја 17. века, на месту ранијег средњовековног насеља.

Међутим, пошто је у познатој побуни 1849. године град највећим делом разорен гранатирањем са Петроварадинске тврђаве, највећи број сачуваних објеката је из периода после тог догађаја, односно из друге половине 19. века. Заштићена целина старог језгра је значајна јер, кажу стручњаци, представља аутентичну првобитну урбану матрицу Новог Сада, а на том подручју су и куће многих знаменитих личности и ауторска дела пројектантске и ликовне уметности.

Од сакралних објеката, сачувани су Николајевска православна црква (сазидана 1730. године), Саборна православна црква великомученика Георгија (1741), српска православна црква Успења пресвете Богородице (1765–1772), римокатоличка црква Имена Маријина (1742, 1893–1985), гркокатоличка црква Светог Петра и Павла (1822) и Евангелистичка црква (1886).

– Након што је старо градско језгро добило овакав статус, верујемо да ће се, најзад, зауставити рушење и девастација старих и вредних грађевинских објеката, јер ће инвеститоре на то обавезивати закон, за чије кршење су предвиђене и казне. На стручњацима у Заводу за заштиту споменика културе је да одговорно надзиру сваку новоградњу или рестаурацију у старом језгру, а то за нас „заштитаре“ није никакав проблем – рекла је за „Политику“ историчар уметности Катарина Добрић.

То значи да управо заштићено старо језгро Новог Сада неће бити конзервирано, о чему ових дана шире гласине поједини припадници грађевинског лобија. Према процени стручњака, чак на једној трећини тог простора моћи ће и даље да се обављају радови, укључујући и нову станоградњу, али уз поштовање утврђених мера заштите, односно услова и уз одобрење стручњака Завода за заштиту споменика културе. Одређене су опште и посебне мере заштите и мере заштите околине, па ће сви који се о њих оглуше сносити санкције. Када је реч о заштити фасада, тај проблем ће морати да реше градске власти, јер станари не могу сами да сносе трошкове тако скупих радова.