Николићеве поруке влади

„Све до сада је говорено ’нико од вас не тражи признање независности’, ’ви имате право да водите спољну политику’, међутим сада су стављени лимити”, обзнанио је председник Томислав Николић српској јавности. Како је навео, у разговору са европским комесаром Јоханесом Ханом успео је да од њега „ишчупа” први пут експлицитно изнет став да Србија мора да призна Косово и Метохију да би ушла у Европску унију и да, када је у питању Русија, још неко време може да води сопствену политику, јер није чланица ЕУ. Али, чланство у ЕУ аутоматски подразумева заједничку спољну политику и ту нам неће допустити никакво одступање, па чак ни када је у питању Русија, препричао је Николић Ханове речи.

У интервјуу на РТС-у, у којем су се, поред похвала, могле чути и замерке на рачун владе, али и незадовољство односом према њему, председник Србије је истакао да је недавно у Београду од Хана чуо потпуно јасан став да нећемо бити у ЕУ док не признамо Косово. Он каже да је европски комесар дословце рекао: „Ми вас са нерешеним проблемом КиМ у ЕУ нећемо да примимо. Имамо један такав пример и више га никада нећемо поновити.”

На питање да ли у овом часу у земљи постоји било ко ко би зарад ЕУ признао независност КиМ, Николић је одговорио: „Не, не постоји. Не у овом часу. Никада…” 

Он је рекао да је о Хановим порукама разговарао са премијером Александром Вучићем, констатујући да „то уопште није ургентно”.

„Много је важније да све наше екипе буду спремне за отварање поглавља које нас чека и да нас не опомињу како смо спори, а ово је нешто што је далекосежно, што тражи решавање макар тако што ћемо сви јавно рећи шта о томе мислимо”, истакао је председник Николић.

Коментаришући оно што је Николић саопштио о разговору са европским комесаром Ханом, Јадранка Јоксимовић, министарка задужена за европске интеграције, тврди и даље да захтева за признањем Косова нема.

„У бројним разговорима са представницима ЕУ, нисам чула формалан захтев за признање независности Косова, које није ни дефинисано као услов у преговорима о приступању. Посебно имајући у виду да ни неке државе чланице ЕУ нису признале независност Косова. Као услов се може назвати имплементација Бриселског споразума и нормализација, која не значи признање Косова и око тога је наша страна била јасна. Бриселски споразум је и потписан зато што ми не признајемо Косово”, каже Јоксимовићева за „Политику”.

Како додаје, најзначајнија порука коју је чула током Ханове посете Београду јесте најава инвестиционе конференције за Србију, чији је иницијатор управо комесар Хан.

Остале ставове председника Николића она није желела да коментарише. „Он је директно изабран на изборима и не бих да тумачим његове ставове”, рекла је министарка Јоксимовић.

Коментар о Николићевом наступу нисмо могли да добијемо ни од министра одбране Братислава Гашића, који се јуче бавио проблемима Лучана и Мајданпека, а како нам је рекао, није ни гледао интервју са председником Србије. Неки други напредњаци у Влади Србије нису били доступни ни за какав коментар.

Томислав Николић је говорио и о посети албанског премијера Едија Раме, наводећи, поред осталог, да је премијер Вучић морао да буде спреман на то шта ће да уради Рама. Према његовим речима, знао је да је Еди Рама организатор претходног скандала на фудбалској утакмици Србија–Албанија, али и како ће да реагује приликом посете Београду, а како је додао, Рама ће поново да направи инцидент кад буде дошао на „кинески” самит.

Николић се успротивио паушалним оптужбама о политичким странкама које су „кишобран” за људе који су се богатили пљачкањем државе: „Ви кажете да је Мишковић финансирао многе странке. Које? Најлакше је рећи у медијима финансирао је странке, политичаре и онда нико од нас не ваља. Ја сам имао други план са богатим људима, али нисам био председник владе и нисам могао да га спроведем. Требало је водити истраге, а истовремено све њихове новчане токове усмерити на то да се одуже Србији, нико од њих није помогао ни на који начин, а сада се расправља о томе јесу ли криви или нису. Како одлучи суд тако ће бити.”

Објашњавајући своје критике да влада није довољно ефикасна у обнови од поплава, председник Николић се осврнуо на манир да се његове критике тумаче као напади на владу. „Не, него ћу да ћутим ако ми се нешто не свиђа. Ћутаћу и зато што је Фондација ’Драгица Николић’ завршила куће за месец и по дана, а данас тек ударају темеље од пара које је дала држава или донатори. Што да ћутим? Ако је нешто у тексту споразума лоше, што да ћутим? Коме да ћутим? Себи? Да нанесем зло некоме у држави, својој идеји, својој влади само зато што нико неће да каже шта није добро. Што не говоре шта није добро? Што мени говоре шта није добро – и кад су у праву и кад нису у праву”, био је изричит Николић.

Прихватајући да одређене разлике између председника  и премијера постоје, политички аналитичар Владимир Гоати истиче да оне нису нове. Али, према његовој оцени, лични однос између Николића и Вучића је нешто што је изнад тих разлика и они сарађују као да их нема. Уз опаску да је велика асиметрија моћи између њих, Гоати указује да је више пута Николић имао нешто другачије становиште него што је имао Вучић, али пошто он не води политику, то је просто само једно релевантно мишљење, иза тога нема акције. И све је то далеко од неког политичког расцепа.

 „То је једна жалба човека коме очигледно није све право – посебно не јавне прозивке на рачун његове породице. Он све то осећа, разуме, али као што каже, нико не стаје у његову заштиту. Тако да је то једна жалопојка којих је пун политички живот свих земаља. Али оне не доносе редистрибуцију политичке моћи”, истиче Гоати.