Блато, строге мере и шкрта подршка

Као мелем на рану легла је премијеру Вучићу похвала коју је добио за буџет за 2015. од Фискалног савета, тог строгог надзорника српских финансија коме ниједна влада до сада није била довољно штедљива. Председник савета Павле Петровић изјавио је јуче да је буџет за следећу годину најава доброг заокрета, а Александар Вучић је захвалио на таквој оцени и поручио да људи из тог савета гледају у будућност и добро разумеју ствари.

Задовољство председника владе лакше је разумети у контексту неколико његових наступа последњих дана. Прекјуче у Скупштини Србије са чуђењем је констатовао да не може да верује да амбасадори Немачке и САД, на пример, више воле ову земљу него посланици, јер те дипломате позитивније говоре о мерама владе него многи у земљи. У недељу је у Гучи подвукао да је ММФ рекао да је пред Србијом добра будућност, а у Лучанима поручио да су тешке мере предузете како би Србију „извукли из блата” и позвао све да подрже реформе да би Србији било боље.

Да владу тишти тај недостатак подршке потврдио је и министар привреде Жељко Сертић наводећи пре два дана у парламенту да су некада пензионери и запослени у јавном сектору спремнији да трпе и разумеју мере штедње него што су то медији и посланици. И поручио је: „Ако добијамо озбиљне похвале са свих страна, немојте да будемо ми ти који ћемо убацивати клипове.”

Чије похвале заправо недостају Вучићу и његовој влади ако се до скоро чинило да је за сваку власт у овој земљи било битно да обезбеди подршку са стране, а да ће са домаћим играчима свакако лакше изаћи на крај? Поготово што ова влада у парламенту има двотрећинску подршку. Да ли је проблем у томе што и неки „апостоли” (нео)либералне мисли код нас никако нису задовољни колико год да Вучић оштро „реже”?

Иван Николић из Економског института, који је и члан Савета гувернера НБС, прихвата да постоји „скептичан или резервисан став домаће јавности у погледу свега што тренутно влада предузима да се ствари поправе”. Он каже да западнизваничници виде ширу слику у којој нема дилеме да је Србија у последњих годину, две учинила пуно тога, вероватно и највише у региону.

Али, зашто онда то домаћи стручњаци не истичу толико гласно као странци?

„Постоји та особеност у економској академској бранши да је свако најпаметнији, свако би да је он у тој позицији имао нешто своје оригинално и вероватно нешто другачије урадио.Уз то, добрим делом је стручна јавност била подлога неке претходне визије пута, која је на неки начин поражена доласком ове владе. Па и по том основу постоји неки индиректан конфликт”, указује Николић.

Опет, додаје он, ако се погледа ко је тренутно у влади – то је један јак део стручне претходне јавности – Кори Удовички, Душан Вујовић, људи око њих.

Економски консултант Александар Стевановић из покрета „Доста је било” Саше Радуловића, каже да вам управо они који вас критикују помажу да преиспитате своју политику.

„Нико од оних који критикују владу и премијера (који је 80 одсто владе, а можда и више) не може да их стопира да спроводе реформе. То су само сигнали да размисле је ли оно што раде добро”, каже Стевановић. Али, додаје, пресудну одлуку о томе да ли реформи има у Србији или их нема, доносе инвеститори, домаћи и страни. „Кад се они почну хвалити својим парама које улажу у Србији, онда ћете ви знати да су те похвале врло јасне и недвосмислене. Како тога нема, треба више пажње обратити на фусноте и тај дипломатски речник”, каже он и признаје да су неке ствари урађене.

За њега је нови Закон о раду заиста реформски, „једна од светлих тачака”, мало су снижене субвенције и то није лоше и постоје неки помаци, иако заиста минимални.

Они који се сврставају у политичке аналитичаре, Вучићеве изјаве о недостатку подршке повезују са новом фазом реформи, односно њиховом конкретизацијом. Невен Цветићанин из Института друштвених наука указује да је влададо сада имала прилично мирно море и сада се суочава са одређеним таласима. Ушли смо у следећу фазу политичке динамике у Србији и сад ћемо видети вештину, способност и снагу људи из владе да до краја реализују оно што су зацртали. Како је то урадио Шредер у Немачкој, каже Цветићанин.

Драгомир Анђелковић подсећа да је Вучић имао огромну подршку и огроман рејтинг, а сада је ушао у фазу када, са почетком реформи и са почетком последица које грађани осећају, вероватно почиње известан пад рејтинга.

„Политичар који уђе из фазе скоро потпуне подршке и недодирљивог рејтинга у фазу када се већ суочава са озбиљним критикама и почетком пада рејтинга, по дефиницији мора да буде незадовољан”, оцењује Анђелковић, који се слаже да Вучић једним делом мисли и на стручне кругове који у принципу заговарају све оно што он ради, али никад му не изражавају подршку. Али, додаје он, људи који се не кандидују на изборима и нису на власти, по дефиницији су увек критични.

„Постоји можда и једно претерано очекивање политичара да их увек подржавају сви и да и они који немају одговорност деле с њима одговорност”, закључује Анђелковић.

Б. Баковић