Хамас стешњен са свих страна

Специјално за „Политику”

Газа – Жестока киша прошле недеље није спречила житеље града Газе да се окупе у великом броју на улицама и да посматрају војну параду којом је исламистички покрет Хамас обележио годишњицу свог оснивања –1987. године. Могли су да се виде сви чинови Хамасових војника под пуном ратном опремом, потом специјалне снајперске јединице чији припадници носе маскирне униформе и драгунов пушке, затим ракете и ракетни бацачи монтирани на камионе, као и нови дрон домаће производње.

Парада је завршена митингом на којем је Ебу Обеида, портпарол Хамасовог борбеног крила (Ал Касам бригаде), упозорио да је обнављање сукоба неизбежно, осим ако Израел не смањи блокаду појаса Газе и омогући да се настави заустављени процес обнове.

Две ноћи касније ова порука је истакнута кроз необично велику војну вежбу одржану на северу Газе. Становници израелских села, који се налазе тик уз границу са Газом, рекли су да су их пуцњава и експлозије дуго држали будним.

Прошле недеље тензије су почеле да расту. Одговарајући на испаљивање ракете која је пала на отвореном простору у близини јужног града Ашкелона, авиони израелских одбрамбених снага (ИДФ) напали су „терористичку инфраструктуру” у граду Кан Јунис, при чему је једна особа погинула. То је први такав израелски напад од педесетодневне операције „Одбрамбена ивица”, која је завршена минулог септембра.

Последња рунда спаринга израелске војске и Хамаса долази у време када је појас Газе у рушевинама, Хамас се бори за свој политички опстанак, а Израел настоји да одржи статус кво. Тактика владе Бенјамина Нетанијахуа, коју називају „затишје за затишје”, то јест ако ви не пуцате нећемо ни ми, одсликава реалност у Гази. Реалност која је све више неподношљива за 1,8 милиона становника приморске енклаве.

Према подацима Уједињених нација, 96.000 кућа је уништено или тешко оштећено током рата. Али напори да се оне обнове поново су спутани ограничењима на увоз основних грађевинских материјала. Израел је захтевао да свака врећа цемента и сваки комад арматуре буде пажљиво праћен како би се спречило да буду искоришћени у војне уместо у цивилне сврхе. С обзиром на тренутни проток грађевинског материјала, процес изградње ће се одуговлачити двадесет година, кажу грађевински инжењери који раде на терену са норвешким хуманитарним организацијама.

Хамас, који ужива масовну подршку, не може себи дозволити да стоји са стране и посматра крај једне заједнице која је за њих већински гласала на изборима 2006. године. Посла више нема, а хонорарним радницима се нуди пет америчких долара дневно. Запослени у јавном сектору су добили само једну плату у последњих осам месеци, а наставници и особље које чисти болнице штрајкују. Све је више просјака на улицама, а шире се приче да ученице нуде сексуалне услуге у замену за телефонску картицу, пар ципела или нешто од шминке.

Спољни притисци на Хамас никада нису били толико интензивни и концентрисани. Египатски председник Сиси остаје неумољив непријатељ, јер је блокирао границу код града Рафе и уништио огромну мрежу тунела, која је некад служила као трговачки појас за спасавање Газе. Махмуд Абас га је навео на то. Без обзира на више пута декларативно изјашњавање о помирењу и народном јединству, палестински председник презире своје политичке ривале и у дослуху је са Египћанима и Израелцима када је у питању држање Газе у карантину.

Стешњен са свих страна, питање је шта Хамас може да учини да промени овакав распоред снага. У одговору на такво питање Махмуд Захар, један од оснивача покрета, позива се на „моћ слабих”.

Елементи такве моћи укључују религију, веру у праведни национални разлог, као и способност да се поднесе жртва за опште добро и да се са стрпљењем издрже патње. Захар каже да Хамасови борци, опремљени оружјем које је могло да се види на паради, могу дуже да истрају од противничких војника који су бројнији и који имају бољи арсенал оружја.

Локални новинар, који има блиске породичне везе са Ал Касам бригадама, открива да је 600 војника из ове најелитније јединице убијено током последњег рата. Али, иако је смањен број бораца, мало је назнака да је ослабио морал.

Одлучност да се истраје има велику подршку народа. Према анкети, коју је 6. децембра урадио независни палестински Центар за политику и истраживање, три од четири житеља Газе верују да би ракете и даље требало да буду испаљиване на Израел све док не престане опсада овог палестинског приобалног појаса.

Будући да су израелски избори заказани за март, Нетанијаху је себе позиционирао као искусног главнокомандујућег способног за одбрану од терористичких претњи. Узимајући у обзир овај профил, свака ескалација сукоба би вероватно само њему дала политичку предност и помогла му да консолидује десничарску већину. Хамас је довољно лукав да разуме ову могућност, али верује да је актуелна криза у Гази достигла тачку где не постоји избор осим да се ствари доведу до екстрема.

„Живети овде је као бити осуђен на смртну казну”, каже је Раџи Сурани, секуларни левичар и међународно признат адвокат за људска права.

Он је у прошлости био често жесток критичар Хамаса, али је сада дошао до тога да поштује њихову очајничку логику. „Шта још може да се деси људима? Нема шта да се изгуби. Зашто да чекамо док не заврше са нама”? пита се Сурани.