Негирање руске улоге у Другом светском рату

Када је јесенас амерички амбасадор у Србији исказао чуђење због тога што је на прославу годишњице ослобођења Београда позван само руски председник, када је већ главни град „ослободила и Трећа украјинска армија као део Црвене армије” – одмах су га исправили историчари. Научници су подсетили Мајкла Кирбија да у Другом светском рату није било ни прве, ни друге ни треће украјинске армије већ да су Руси своје фронтове према Немцима називали по географским одредницама, а не по националној структури војника.

Сличну омашку пре неколико дана је направио и пољски министар спољних послова Гжегож Шетина изјавивши да су „Први украјински фронт и Украјинци” ослободили концентрациони логор Аушвиц-Биркенау.

Одговор је стигао од руског представника у УН Виталија Чуркина који је пољског колегу подсетио да је злогласни логор смрти ослободила Црвена армија, а да је фронт назван Први украјински „због тога што је Украјина ослобођена од нациста пре него што се стигло до Пољске”.

„Као и други делови Црвене армије и овај фронт је био мултинационалан и у њему су се борили Руси, Украјинци, Белоруси, Грузини, Јермени, Азербејџанци, представници свих народа централне Азије, као и многи други – више од 100 етничких група Совјетског Савеза”, истакао је Чуркин.

Колико су улози подигнути можда ипак најбоље показује јучерашња одлука руског министарства одбране да први пут после 70 година објави документа Црвене армије о ослобађању Аушвица. Наглашава се да се документација даје на увид јавности зарад очувања историјске истине и ради супротстављања фалсификовању историје и настојањима да се ревидирају резултати Другог светског рата.

Пропратно објашњење, уз 15 историјских докумената из архива Министарства одбране, наводи да ова историјска грађа недвосмислено показује правац војних операција ослобађања Пољске, преноси РТ. Наводи се и национална структура војника Црвене армије који су учествовали у ослобађању логораша из Аушвица: укупно 39 националности.

Цела фама око досад неоспораваних учења о улогама и позицијама у Другом светском рату долази у политички осетљивом тренутку највеће конфронтације Истока и Запада у новијој светској историји. Вашингтон и Брисел не крију да су изолација и економски притисак алатке којима желе сломити Москву око украјинске кризе. А да ли оваква методологија иде тако далеко да се некадашњим савезницима у борби против нацизма покушава одузети легат припадања правој страни у светском рату, питају се и они који верују да је Русија анексијом Крима прекршила међународно право.

Да дневнополитичка неслагања могу да баце сенку и на заједничке тековине борбе против нацизма видело се и у јуну прошле године када се обележавало 70 година савезничког искрцавања у Нормандији. Светски медији су нашироко распредали да ли ће руски председник Владимир Путин бити позван на свечаност тим поводом, а недоумице је прекратио француски председник Франсоа Оланд. Он је објаснио да Француска не може да заборави руску пожртвованост у Другом светском рату и да руски председник треба да буде у Нормандији.

Ни налик Французима одреаговале су пољске власти поводом обележавања годишњице ослобађања Аушвица. Најпре је саопштено да ниједна страна делегација нити политичар неће бити лично позвани и да стога Кремљ нема право да негодује што није стигла позивница из Варшаве за Путина.

Наизглед убедљиву аргументацију помрсила је пољска премијерка Ева Копач лично позвавши украјинског председника Петра Порошенка на комеморацију у Аушвиц.

Шта мисли о новим трендовима у тумачењу историје, руски председник је рекао јуче на комеморацији у московском Јеврејском музеју и Центру толеранције нагласивши да је је руски народ поднео највећу жртву за победу против нацизма у Другом светском рату.

Он је нагласио да покушаји поновног писања историје често скривају сопствену срамоту, кукавичлук, лицемерје и издају и служе као лош изговор за директно или индиректно прећутно помагање нацистима. Путин је упозорио на опасност од политике двојних стандарда, наводећи пример Украјине. „Добро знамо колико су опасни и деструктивни двоструки стандарди, равнодушност и апатија за судбину других. То је оно што се данас дешава на југоистоку Украјине где месецима хладнокрвно убијају мирне грађане Донбаса, Луганска и других места”, казао је Путин.

Коинциденције се нижу, па је готово немогуће наћи логично објашњење за недавну изјаву украјинског премијера Арсенија Јацењука да је СССР напао Немачку и Украјину на крају Другог светског рата.

Посезање са прошлошћу и њено извртање пратило је у различитим облицима украјинску кризу од самих почетака. Поређењу Путина са Хитлером нису одолели ни Хилари Клинтон ни британски принц Чарлс, и то у време када су многи и на Истоку и на Западу упозоравали да власт у Кијеву кокетира са екстремним десничарима и неонацистима, док је контроверзни украјински министар унутрашњих послова на чело полиције у кијевском округу постављао првог човека неонацистичког одреда „Азов”.

------------------------------------------

Непроверене информације

Пласирање погрешних, непроверених информацијама америчким дипломатама није било страно ни у интерној комуникацији са Стејт департментом, открио је „Викиликс”. Тако је дугогодишња високо позиционирана службеница у амбасади САД у Београду Џенифер Браш известила Вашингтон да је од Јованке Броз чула да совјетска војска није имала неку већу улогу у ослобађању Београда 1944.

У сличном маниру је послала извештај у којем наводи да је Јованка лично организовала сусрете Тита и Драже, неколико година пре него што је уопште упознала Јосипа Броза, или да је Книн Јованкино родно село.

------------------------------------------

Изједначавање комунизма и нацизма води негирању холокауста

Тренд да се све више изједначавају стаљинизам и нацизам као облици левог и десног тоталитаризма могао би да има велике последице, упозоравају стручњаци. Директор Европске канцеларије за антисемитизам Америчког јеврејског комитета и генерални секретар Јеврејског савета Немачке Стефан Крамер је више пута истицао да је „изједначавање злочина нацизма и комунизма јасан вид негирања холокауста”.

Чланица Међународног удружења са сећање на холокауст и програмска координаторка у Кући Ане Франк у Амстердаму Невена Бајалица каже за „Политику” да се на овакав начин у ствари покушава негирати сопствена одговорност за злочине.

„Изједначавањем комунизма и нацизма они који се за то залажу себе стављају у позицију жртве и на тај начин негирају сопствени колаборационизам. Балтичке земље или на пример Хрватска тако покушавају да се ослободе терета сопственог учествовања у холокаусту”, оцењује Невена Бајалица.

------------------------------------------

Преживели захваљују Русима

Контроверзе око улоге у ослобађању Аушвица настављене су и јуче, па је тако на Би-Би-Сију најпре емитовано да је логор ослободио Први украјински фронт Црвене армије, што је на трагу поставке којом се жели прећутати руска улога у ослобађању. Једна од преживелих логорашица је, међутим, у обраћању окупљенима описала како је била срећна када су Руси ослободили логор.