Риста сликао, па остали живи

И данас у мачванском селу Раденковићу причају потомци славних војника у балканским и Првом светском рату како је 44 војника, официра и подофицира преживело ратне страхоте од 161 мобилисаног из села.

Једнога дана на војишту се налазио славни ратни фоторепортер „Њујорк хералда” Риста Марјановић и срео се са војницима још славнијег Шестог пука Дринске дивизије у којој су претежно били Мачвани. Било је то уочи пробоја Солунског фронта. Ристу су препознали српски војници родом из мачванског села Раденковића а у име њих обратио му се наредник Иван Филиповић:

„Господине, да ли сте ви Риста Марјановић, син Драгојла Марјановића, родом из села Раденковића, срез мачвански, округ подрињски”.

Риста се мало трже и одмаче, видевши пред собом стаситог и отреситог српског командира узврати:

„Јесте! Мој отац Драгојло је родом из Раденковића. Он је житни трговац у Шапцу и ја сам се тамо родио. Био сам у Раденковићу као дете код стричева и браће. А, ви сте наредниче из Раденковића? Колико вас има што браните Србију”?

„Јесам, ја сам Раденковац! Овде нас је тридесетак! Има нас још у другим јединицама. У коњици, у артиљерији... Не знамо ко је жив, а ко рањен. Највише нас има који су пали за Србију. У рат нас је пошло више од 160. Ко ће доћи кући жив сам Бог зна. Али, господине овде о томе нико не размишља. Нама је важно да нам Србија буде слободна. Да наша деца живе у слободи, па макар сваки десети дошао кући”.

Саслушавши ово, Риста рече:

„Наредниче, окупи све који су из Раденковића да вас сликам и видећеш сви ћете који буду на слици доћи кући живи и здрави. Слике ће те добити за који дан и понети са собом.

Наредник Иван Филиповић га је погледао са неверицом, али је ипак позвао своје Раденковце (тако се у Раденковићу називају мештани из овог села) да се заједно сликају. Некима је то била прва фотографија у животу.

У пробој Солунског фронта српски војници из Раденковића кренули су са сликом у недрима коју им је поделио Риста Марјановић. Од укупног броја погинулих српских војника у пробоју Солунског фронта (4.643) њих 3.804 је из Дринске дивизије, а највише је страдао Шести пук у коме су били ратници из Раденковића. За дивно чудо сви који су били на фотографији Ристе Марјановића дошли су кући живи готово сви са неким одличјима за храброст. Овом приликом помињемо и њихова имена: Иван Филиповић, Пантелија Сеизовић, Милан М. Владисављевић, Милосав Берић, Алекса Ђорђић, Живан Станић, Радивој Јовановић, Никола Јанковић, Живан Пантелић, Драгутин Јанковић, Павле Димитријевић, Иван Корлатовић, Живан Перишић, Милорад Рудић, Душан Личанић, Ђура Станић, Сава Филиповић, Цветин Берић, Милан Туфегџић..

Да подсетимо, Риста Марјановић је рођен у Шапцу 1885. године где је завршио основну школу и гимназију. Сликарство је учио у Београду код чувених Бете и Ристе Вукомановић, а затим се определио за фотографију и постао славан као фоторепортер у Паризу где је 1917. године његову изложбу фотографија отворио председник Француске Ремон Поенкаре. Ристине фотографије су била жива реч о борби српског народа за слободу којима је анимирао савезнике да се више заложе у помоћи српској војсци.

Међутим, његова фотографија на којој жене гурају топ српској војсци наишла је на осуду српских официра приликом укрцавања у Драчу за Крф.

Један од поручника га је прозвао оштрим речима:

„Господине Марјановићу, срам да вас буде, обрукали сте српску војску са вашим сликама на којима се показали како нам жене гурају топове...”

Риста је на то мирно одговорио и прошао:

„Господине поручниче, и жене су народ! И оне имају право да се боре за слободу своје земље и деце! То је свет лепо прихватио, само ви то не знате”.