За наплату штете никад није касно

Мионица – Око 20.000 кока са фарме Милана Палавестрића из мионичког села Паштрића, које су годишње носиле између седам и осам милиона конзумних јаја, скончало је у кафилерији у Сомбору. Узрок угинућа није била заразна болест, већ гушење. У фарми је нестало струје, а у савременим тунелским боксовима кисеоника.

Ово изненадно угинуће кока носиља десило се 12. децембра прошле године, између 6 и 7 часова, како каже овај искусни живинар, услед честог нестанка струје и у једном моменту је дошло до судара два напона. Страдао је главни прекидач преко којег није могла даље према уређајима за загревање и вентилацију у фармама ни алтернативна струја из агрегата.

– У питању су тунелске фарме које не могу да раде без струје и због тога имам два агрегата и максимално сам обезбеђен. Међутим, електричари су ми направили велику хаварију тиме што су са, који дан раније побољшане мреже, неконтролисано „гурали” струју која је, оштетила главни прекидач, кроз који пролазе каблови према свим објектима. До блокаде је дошло услед бројних струјних удара. Нестанак струје, падање и подизање напона су били свакодневни у последње три године, тако да ни савремени главни прекидач тако нешто није могао да издржи – oбјашњава Милан, додајући да су критичног дана на удару биле две фарме од 25.000 и 20.000 кока носиља и млађих кока.

Током драматичне акције спасавања кока, нико, каже један од радника, не може остати равнодушан.

– Штета је огромна, јер је свака од угинулих кока у наредних 60 недеља производног циклуса требало да снесе око 350 комада. То је на годишњем нивоу укупно требало да буде између седам и осам милиона јаја. Што се тиче самих кока носиља, њихова је цена од пет до шест евра по комаду. Моја породица и ја смо у овом послу пуних 30 година и у потпуности смо му посвећени. Нема импровизовања у било чему и стога ћемо тражити да максимално будемо обештећени. О свему сам упознао директора ваљевске Електродистрибуције и чекам њихову реакцију. И раније сам имао штету, али сам се надао да ће се стање поправити – прича Милан, подсећајући да годинама уредно измирује рачуне за утрошену електричну енергију који, месечно, лети износе 300.000, а током зиме 200.000 динара.

На наше питање зашто је чекао да прође 20 дана да би о томе обавестио јавност, одговорио је да за овакве ситуације и догађаје никада није касно и да је био заузет формирањем тима вештака електроструке, ветеринара и других стручњака како би у потпуности било потврђено ко је у овом случају кључни кривац. Што се тиче осигурања посла, објаснио је да годишње за вакцинацију живине издваја више од 10.000 евра и да уз два агрегата има и цистерну са горивом за њихов рад. Ако би још плаћао полисе и премије за друга осигурања, од јаја би му, вели, остајала само љуска.

Поводом овог догађаја, разговарали смо и са Зораном Николићем, директором ваљевске Електродистрибуције. У изјави за наш лист он је казао да га је Палавестрић упознао са случајем који му се догодио на фарми. Међутим, истовремено је истакао да он још није поднео писмени захтев правној служби Електродистрибуције, са подацима у вези са накнадом штете и другим околностима, након чега би одмах била формирана стручна комисија да утврди његове наводе. Николић додаје да је то део уобичајеног, али и незаобилазног, протокола и да су све друге приче у вези са наведеним случајем произвољне.

Доктор није изненађен

На фарми смо затекли и др Мирослава Благојевића, фармера из Тополе који је и стручни саветник Палавестрићима. Он каже да га овај случај није изненадио, јер се са неквалитетном струјом сусрећу фармери у највећем делу српских села, па тако ни она у мионичком крају у томе нису изузетак. На својој инкубаторској фарми у Тополи, каже, доскочио је том проблему тако што је ангажовао два радника који даноноћно дежурају између агрегата и проводника са струјне мреже како би предупредили сваки проблем. Поредио је ту врсту организације рада са оном која се примењује на одељењима интензивне неге у болницама.

У подне кући

Без обзира што су задужени да воде рачуна о нисконапонској мрежи у 36 мионичких села, тамошњи електричари, каже Милан Палавестрић, радни дан завршавају у 11 часова. Ако се после тог времена догоди неки проблем принуђени су да се обрате диспечерској служби Електродистрибуције у Ваљеву, чиме је отклањање кварова успорено или се, најчешће, одлаже.