„Клавириста” гађа у усамљеност

Усамљеност, осећај да сте нешто у животу погрешно урадили, жал за младошћу, пропуштеном љубави... све су то осећања која се сједињују на само једном месту – у кафани.

Мада свака усамљеност носи сопствену причу, у кафани оне као да постају једнаке, па и заједничке. И углавном се своде на исповедање суседу за столом који вас већину времена и не слуша обузет неким својим тугама и музиком која допире са клавира из угла. Клавириста је ту управо да изједначи те усамљености, да им да одређену дозу универзалности, али да, истовремено, погоди сваку присутну душу понаособ. Чудан је тај човеков мазохизам. Уз праву музику усамљеност нам постаје још присутнија, још убитачнија, а ми уместо да од тога бежимо, срљамо све дубље.

О усамљености, бесперспективности, тузи... у композицији „Клавириста”, издатој 2. новембра 1973, пева Били Џоел (1949), аутор безброј балада међу којима је и непревазиђена „Just the Way You Are”. Пијаниста, композитор и певач успео је да се уздигне до нивоа светске звезде причајући у својим композицијама управо о оним стварима које, мање или више, муче свакога од нас. Џоел вешто користи мелодију средњег темпа да, у складу са текстом, у нашим душама створи атмосферу коју је напросто немогуће не осетити свим чулима.

Могло би се чак рећи да је он пример идеалног музичара и за велике концерте и за обичне кафанске ћумезе. Довољно је да се ту затекне клавир и сета почиње да хара по душама присутних. Као да истовремено пева за свакога посебно, а опет међу људима ствара неку врсту заједништва у тој сети, па и болу.

Музика Билија Џоела је и најбољи показатељ колико „убитачна” може да буде ова уметности, само ако јој се предамо без икакве суздржаности.

Према неким тврдњама, композиција „Клавириста” настала је управо на стварним ликовима које је Џоел сретао у бару „Егзекјутив рум” где је 1972. наступао шест месеци.

„Била је то ’тезга’ коју сам радио само како бих платио изнајмљивање стана. Живео сам у Лос Анђелесу покушавајући да се извучем из једног по мене лошег уговора који сам раније потписао. Певао сам под измишљеним именом ’Пијано стајлингс Била Мартина’ и једва се некако провукао кроз невоље у којима сам се затекао. Уопште ми није јасно зашто је композиција ’Клавириста’ доживела такву популарност. Мени више личи на караоке хит. Мелодија и није баш нарочита и стално се понавља, док је текст некако бледуњав. Када је свирате на клавиру као инструментал постаје брзо досадна пошто се иста фраза понавља све време. Био сам шокиран и посрамљен када је постала хит”, објаснио је једном приликом Џоел.

Песма „Клавириста” је постала нека врста домаћег задатка за сваког музичара који је свој таленат траћио по америчким баровима које воде нервозни власници, у које свраћају фрустрирани гости, „лаке жене” и понека улична луталица. А таквих је, нажалост, и превише.

Били Џоел је успео на светло дана да изнесе сву муку те врсте свирача и, ако ништа друго, већ је и тиме постигао много.

Клавириста

Субота је, девет сати

Гомила света се мува унаоколо

Поред мене седи старији човек

Заокупљен својим тоником и џином

Каже: „Можеш ли да ми одсвираш – сећање?

Нисам сигуран како иде

Али тако је тужно и нежно

Знам га цело напамет

Из времена када сам носио момачко одело.”

Певај нам песму, ти си клавириста

Певај нам песму вечерас

Сви смо спремни за мелодију

А ти си нам баш погодио расположење

Џон бармен ми је пријатељ

Често ми даје бесплатно пиће

Вешт је са шалама, да ти припали цигарету

Али постоји место на којем би радије био

Каже, „Бил, осећам да ме ово убија”

Док се осмех разлива преко његовог лица

„Убеђен сам да бих могао да будем филмска звезда

Само када бих могао да се извучем одавде”

Пол је романописац за некретнине

Који никада нема времена за своју супругу

Разговара са Дејвијем, који је у морнарици

Где ће вероватно остати довека

Келнерице расправљају о политици

Док се пословни људи лагано укомирају

Сви они деле пиће звано „усамљеност”

Али и то је боље него пити сам

Певај нам песму, ти си клавириста

Певај нам песму вечерас

Сви смо спремни за мелодију

А ти си нам баш погодио расположење

Прилична је гужва за суботу

И газда ми се смешка

Јер зна да сви они долазе због мене

Не би ли на тренутак потиснули живот

Клавир звучи као на карневалу

Микрофон смрди на пиво

А они седе за баром, убацују паре у моју посуду

И кажу: „Човече шта тражиш ти овде?”

Певај нам песму, ти си клавириста

Певај нам песму вечерас

Сви смо спремни за мелодију

А ти си нам баш погодио расположење