Уз добри дух предака

Југословенско драмско позориште ове године обележава 60 година постојања. Тим поводом у овој театарској кући током целе 2008. биће много занимљивих догађаја. Бранко Цвејић, директор ЈДП-а, најављује филм – документ, монографију, изложбу Музеја позоришне уметности Србије, многобројна гостовања, позоришне сусрете, премијере...

Одлуком владе ФНРЈ на челу са Јосипом Брозом Титом у пролеће 1947. године основано је Југословенско драмско позориште у Београду, а у ансамбл су позвани најбољи глумци из бивше Југославије. Редитељ Бојан Ступица постављен је на чело куће као уметнички руководилац. Ступица и критичар Ели Финци поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. Почетак рада ЈДП-а обележиле су премијере представа „Краљ Бетајнове” (3. априла 1948), „Ујка Вања” и „Рибарске свађе”, све три у режији Бојана Ступице.

У ЈДП-у ових дана у току су пробе представа „Федрина љубав” Саре Кејн у режији Иве Милошевић са Мирјаном Карановић Ж. Л. Лагарса „Правила лепог понашања у модерном друштву” у режији Анђелке Николић са Ђурђијом Цветић. Редитељ Егон Савин ускоро почиње пробе Молијеровог „Тартифа” на Великој сцени „Љуба Тадић” ЈДП-а.

– Већ у фебруару у ЈДП-у ће бити одржана ванредна годишња скупштина Европске театарске уније која ће окупити двадесетак директора најзначајнијих театара Европе. Дан позоришта, 3. април, обележићемо премијером представе „Тартиф”. Документарни филм који ради Драган Бабић, понудиће уметничку биографију ЈДП-а од Бојана Ступице, преко Мате Милошевића, Мирослава Беловића, Бора Драшковића, Јована Ћирилова, Слободана Унковског, до Дејана Мијача... Имаћемо многобројне госте, неколико великих репертоарских театара Европе. У априлу стиже Катон театар из Будимпеште са представом „Иванов” у режији Тамаса Ашера, као и позориште Буландра из Букурешта, тачније ансамбли који су чланови Европске театарске уније. Такође у априлу угостићемо и италијанску трупу Пипа Делбона која стицајем околности никада није учествовала на Битефу, а извесно је да ћемо публици представити и Шекспирову „Дванаесту ноћ” у режији славног румунског редитеља Пуркаретеа, као и пријатеље из региона, Словенско народно гледалишче из Љубљане, СНП из Новог Сада, колеге из Подгорице, Скопља, Загреба... – каже Цвејић.

Југословенско драмско позориште од самог оснивања су водила угледна уметничка имена: Бојан Ступица, Велибор Глигорић, Милан Дединац, Ели Финци, Мирослав Беловић, Јован Ћирилов... У првој деценији позориште негује домаће и светске класике – Држића, Стерију, Шекспира, Молијера које с успехом постављају Бојан Ступица, Мата Милошевић и Мирослав Беловић, Боро Драшковић… У другој деценији више се обраћа пажња на домаћу драмску литературу – Крлежу, Матковића, Маринковића, Христића, Ћосића, В. Лукића, али и на модерну драматургију, дела Сартра, Камија, Брехта.
На сцени ЈДП-а играла је плејада глумаца на челу са Миливојем Живановићем, Виктором Старчићем, Рахелом Ферари, Маријом Црнобори, Миром Ступицом, Бранком Плешом, Олгом Спиридоновић, Јованом Милићевићем, Стевом Жигоном, Љубом Тадићем и многим другим. Ансамбл ЈДП-а је гостовао широм света.

Свеопшта криза деведесетих одразила се и на живот ЈДП-а које је после година процвата у само једном дану доживело свој сумрак 17. октобра 1997. Све оно што су стварале генерације глумаца па и гледалаца изгорело је у пламену. Велика сцена поново је отворена премијером представе „Родољупци” Ј. С. Поповића у режији Дејана Мијача 23. маја 2003. Бранко Цвејић, директор, и Горчин Стојановић, уметнички директор, учинили су све да Југословенско драмско позориште настави своју уметничку мисију коју чини врхунска извођачка уметност у садејству са отвореношћу, храброшћу, ексклузивношћу у избору тема и материјала за своје представе.

– Правили смо позориште из пепела. ЈДП се, по мом мишљењу, врло брзо вратио на старо место. Добри духови наших предака нису отишли него су нас само сачекали. Радује ме када Слободан Унковски каже да је ЈДП његово позориште. Значајно је што је редитељ Дејан Мијач код нас остварио своју естетику, што је Јован Ћирилов имао нерв да издржи својих четрнаест управничких сезона, и што је позориште имало храбрости да пружи шансу младим људима. ЈДП је увек водило рачуна да на својим сценама негује врхунску литературу: савремену драматургију, класична дела наших аутора и нарочито праизведбе домаћих драмских писаца – истиче Цвејић.