Трка за америчким наоружањем

Амерички конгресмени, и републиканци и демократе, затражили су ових дана од председника Барака Обаме да, „у виду помоћи”, одобри слање најразличитијих типова наоружања војсци која се под командом владе у Кијеву бори у украјинском Донбасу. Државни секретар САД Џон Кери се засад није децидирано изјашњавао о овом захтеву, али је из свега што је изјављивао протеклих дана јасно да је и он врло близак поменутој опцији.

Овај, по свему опасан потез, како се слажу аналитичари постсовјетских збивања, сигурно не би донео мир у Украјину. Напротив, у рат би, као две директно сукобљене стране, увукао САД и Русију. А имајући у виду историјске факте и чињеницу да се у бившој совјетској републици на терену води класичан копнени сукоб, нема никакве сумње ко би из њега извукао дебљи крај.

Све поменуто навело је аналитичара Дага Бендоуа да се у листу „Форбс” изузетно грубим речима обруши на америчку власт.

„Америчку спољну политику воде – глупаци!”, пише Бендоу. „Како другачије разумети захтеве обе парламентарне партије да се САД мешају у сваки сукоб у свету, без обзира на могуће последице? Уопште није важно колико катастрофални могу да буду резултати такве умешаности, војни лоби инсистира на њиховој оправданости. Сви проблеми који би изникли из таквог процеса објашњавају се тек недостатком истинске намере: премало војника је укључено, премало странаца ликвидирано, премало страних држава бомбардовано, или је уништен њихов државни поредак, премало земаља окупирано, премало година потрошено, недовољно пара протраћено...”, објашњава Бендоу.

Бендоу за своје тврдње има јаке адуте. Наиме, према најновијим истраживањима јавног мњења које је спровео институт „Пју”, већина Американаца (53 одсто) не слаже се са слањем оружја Украјини. Разлози су очигледни. Прво: Украјинци у рату против проруских снага немају никакве шансе. Друго: то оружје неко мора да плати, а влада у Кијеву није баш при парама, тако да ће коначни рачун, највероватније, на овај или онај начин, на наплату стићи самим америчким грађанима. Треће: то је директно увлачење САД у још један беспотребан и унапред изгубљен рат. И четврто: сада је већ јасно да је Москва и на пропагандном плану успела да потисне Американце и веже за себе и земље које су, као чланице НАТО-а, директни војни партнери САД.

Са друге стране, више од 40 одсто житеља Русије верује да би, уколико би Американци остали при намери да Украјини испоруче ново наоружање, лако могао да избије нови велики светски рат. Тако је показало истраживање Сверуског центра за испитивање јавног мњења, обављено у 46 субјеката Руске Федерације.

Како је пренела агенција Тас, иста анкета показала је и да ће украјински грађански рат само добити на жестини и трагичности уколико припадници војске под командом Кијева добију америчко оружје.

На питање како би Москва требало да се понаша у датом случају, нема унисоног одговора, али 23 одсто испитаних се изјаснило да њихова земља не би требало безглаво да реагује на сличну провокацију већ би, пре свега, требало да води рачуна о сопственим интересима и интересима сопствених грађана. А под тиме се сада већ подразумевају и житељи ратом захваћених украјинских провинција – Доњецк и Луганск.

У проблему су и Европљани. Државе чланице Европске уније, као верни следбеници Вашингтона, стрепе да би прекоморски савезник у том евентуалном новом рату могао управо њихове младиће да употреби као „месо за кланицу”. А после 60 година каквог-таквог мира и несумњивог економског напретка, мало је оних на Старом континенту који се данас, после не тако давне балканске драме, одушевљавају идејом о новој убиственој оружаној авантури.

Интересантно је да се прича о испорукама америчког оружја Украјини интензивирала баш у тренутку када је на терену постигнуто примирје и када су две стране озбиљније почеле да размишљају о повлачењу тешког наоружања из зоне борбених дејстава. Ово специфично доливање уља на ватру није новитет у америчкој експанзионистичкој политици. Свуда тамо где нису успели да се покажу као директни војни победници, као на пример у Авганистану, Либији и Ираку, вашингтонске бирократе су некој од тамошњих зараћених страна биле спремне да „помогну”. При томе су увек бирале ону страну за коју су били убеђени да ће по окончању кланице пристати да буде слуга Американаца. И увек су погрешили.

Уосталом, и стварање Исламске државе, која се показала као најљући противник САД после Ал Каиде, потврда је политике коју Даг Бендоу назива – глупом.