Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачки за студирање, свет и брак

Немачки за студирање, свет и брак
Час немачког језика у Првој основној школи (Фото С. Јовичић)

Ужице – Некад се у школама масовно учио руски, па је енглески освојио и сада држи примат, с тим што му се немачки језик по популарности међу ђацима у Ужицу последњих година приближава. Вишеструко је овде увећан број одељења у којима је као други страни одабран немачки. Заживео је и пилот-пројекат осмогодишњег континуираног учења у основној и средњој школи, којим се стиче знање довољно и за студирање, радну дозволу, склапање брака у Немачкој, Аустрији, Швајцарској.

Ваља ићи укорак са светом, наглас образлажу ђачки родитељи све заинтересованији да им деца науче немачки. Некима кроз главу и ово пролази: „Ако већ младе не можемо да задржимо да иду у свет, хајде макар да их добро спремимо за оно што их тамо чека“. Редовно школско образовање, сматрају, најбоље ће то учинити.

Овдашња најстарија осмолетка, Прва основна школа краља Петра Другог, годинама предњачи по активностима када је реч о немачком језику. Мада се од нуле кренуло пре седам година, у њој већ у 20 одељења (сваке године по пет нових) око 500 ђака од петог до осмог разреда савладава овај језик. И у средњим школама у граду око 300 ученика учи немачки, предњачи Ужичка гимназија са шест одељења. А управо је спој и наставак учења тог језика из основне са оним у средњој школи смисао поменутог ДСД пилот-пројекта који младима отвара могућност да наставе школовање у некој од држава немачког говорног подручја.

Професорка немачког у Првој основној школи Соња Марковић координатор је ДСД пројекта („Дојчес шпрахдиплом“) за ужички регион. Ових дана боравила је у Немачкој на стручној обуци, као и утврђивању појединости око организовања петодневног кампа учења тог страног језика за 30 ђака из целе Србије, планираног за август у околини Сомбора.

– Кад је реч о ДСД пројекту, иза кога стоји Немачка централа за школовање у југоисточној Европи, он носи битну разлику у односу на сличне. Проблем учења другог страног језика у Србији увек је у томе што се програмски у средњој не наставља оно што је започето у основној него се почиње из почетка. У овом виду учења немачког оно што је научено у основним школама надовезује се и проширује током гимназијског школовања. Циљ је системски повезати осам година учења да би ђаци могли да изађу на захтеван ДСД-1 испит – каже Соња Марковић.

Према њеним речима, то је ниво споразумевања признат у Немачкој као језичка диплома, потребна за добијање радне дозволе или студирање. А за склапање брака у тој земљи само је довољно (као и за визу) имати А-1 диплому, за коју се код нас језик учи четири године у основној школи.

 – Ми у Ужицу се приближавамо повезивању ових осам година, прва генерација тог циклуса стасава за завршни испит на пролеће наредне године. Опредељење наше школе за немачки показало се као далековид потез, јер су потребе младих да знају тај језик све веће: неки одлазе да студирају у Беч и друге градове, здравствени радници траже посао у Немачкој, нашим људима привлачна су и радна места на бродовима који крстаре Рајном и Дунавом, ужички крај као извозни има прилично пословних контаката са Немачком – набраја наша саговорница, додајући да се у Ужицу већ јавио проблем недостатка професорског кадра за немачки језик. Свега троје их сада предаје, а посла има можда за још пет предавача.

Директор Прве основне школе Никола Бацетић каже за наш лист да се тежиште учења немачког језика све више с граматике пребацује на практично знање и споразумевање.

– Наши ђаци се на немачком већ дописују преко мејла и фејсбука, вежбајући за такмичења у којима школа бележи успехе. Уз остало, због могућности учења немачког као другог страног језика родитељи из удаљенијих делова града уписују децу у нашу школу, иако имају ближе школе тамо где живе. То је тежак језик за учење, али је све више прихваћен и од ђака и од родитеља – наводи Бацетић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.