Законом до заштите ћирилице

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Црна Гора, некада „најћириличнија” република у бившој СФРЈ, након скоро две деценије потирања ћириличног писма уписала се у регистар „најлатиничнијих” држава региона.

Да би се ћирилици у Његошевој Црној Гори поново вратио „живот” Српски национални савет је сачинио текст закона који је предат Скупштини Црне Горе, након научног скупа на ком су основне одреднице предлога закона о заштити ћирилице формулисали најеминентнији лингвисти из Србије, Републике Српске, са Косова и Метохије и из Црне Горе и тим правних стручњака.

Како нам је рекао председник Српског националног савета др Момчило Вуксановић, предлог закона је ушао у скупштинску процедуру, након што су га јуче подржали посланици у црногорском парламенту – бивши потпредседник Социјалистичке народне партије (СНП) и посланик Невен Гошовић, шеф Посланичког клуба СНП-а Александар Дамјановић, посланик Демократског фронта Радован Асановић, и бивши потпредседник Нове српске демократије, сада независни посланик Новица Станић.

Намера овог пројекта је да се, како појашњава Вуксановић, „обезбеди заштита и равноправност употребе ћириличног писма зајамчена Уставом Црне Горе, односно чланом 13 став 2, којим је утврђено да су ћирилично и латинично писмо равноправни”.

Ћирилица је за Србе и Црногорце препознатљив знак сопственог идентитета којег се никада не би смели одрећи. Уосталом, о томе најбоље говори образложење оставке бјелопавлићких учитеља због окупаторске забране ћирилице у црногорским школама 1916. године када су написали: „Ћирилица је наша историја, њоме су исписани сви наши културни трагови.”

„Не постоји ниједан разлог за потискивање и напуштање ћирилице: ни историјски, ни културни, ни естетски, ни лингвистички, ни верски, ни техничко-технолошки. Ћирилица је била и остала једна од основних одредница нашег идентитета. Њено напуштање значи прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање свог културног наслеђа”, порука је са недавног скупа лингвиста у Подгорици.

Чињеница је да су до почетка деведесетих година 20. века сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори штампани ћирилицом: „Побједа”, „Стварање”, „Овдје”, „Историјски записи”, „Омладински покрет”, „Просвјетни рад”, „Васпитање и образовање”, „Универзитетска ријеч”, све локалне новине, све новине радних организација и све новине организација друштвених делатности. Ћирилицом искључиво штампани су и сви годишњаци Црногорске академије наука и уметности, сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника. До пре петнаестак година ћирилица је красила и сва издања „Побједе”, међу њима је и едиција „Луча” и сва издања „Обода” и „Универзитетске ријечи”, а касније и „Унирекса”, као главних издавача у тадашњој Црној Гори.

„Црна Гора била је најћириличнија република у бившој СФРЈ. Због тога су многи, све до јуче, мислили да је у Црној Гори званично писмо ћирилица”, каже за наше новине Вуксановић. „Ћирилица је била народно писмо. Ћирилица данас у Црној Гори има статус само дозвољеног, али не равноправног и обавезујућег писма. Након доношења Устава Црне Горе 2007. године, сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази, називи улица – исписани су латиницом. На латиници се води и сва државна администрација и кореспонденција, уз потпуно протеривање ћириличног писма.”

У Црној Гори сви се слажу са оценом да уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице ње би ускоро напросто нестало са овог простора.

Са недавно одржаног научног скупа „Српски језик и ћирилица – основе српског идентитета” језичка елита поручила је да би нестанак ћирилице био „не само недопустив дискриминаторски чин према оном делу црногорског становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета, него и незапамћено антицивилизацијско насиље над историјом и културом Црне Горе”.

Како је ћирилицом у Црној Гори исписана најпознатија наша књига „Мирослављево јеванђеље”, коју је Унеско уврстио у едицију „Памћење свијета” као једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација, очекивано је да ће се прогонитељи ћирилице у Црној Гори сетити и да су и „Октоих” и друге књиге из Црнојевића штампарије штампане златним ћириличним везом.