Потражи М4 ради пензије

Купих данашњу „Политику” и одмах ми пажњу привуче, доле десно, на насловној страни омалени текст – Сваки десети запослени с „рупама” у стажу. Опа! Помислих – шта ли је с мојим досијеом, јер ми се приправнички стаж за пензионера приближава метеорском брзином. За непуних 11 месеци и ево мене у Кркобабићевом пуку, прича нам јуче један од наших верних читалаца. Прича, али и поручује.

До јуче сам све, каже, мислио да живим у организованој држави. У последње време, међутим, почињем полако да постајем сумњичав. Старост или наталожено животно искуство одведе ме до шалтера Фонда ПИО на Новом Београду. Поранио. Који минут после девет – тек понеко на шалтерима.

Прилазим једном момку и готово му снисходљиво кажем да ми се приближава пензија и да бих волео да ми одштампа листинг да видим како стоји мој минули рад. Лична карта, ЈМБГ и штампач избаци подужи чаршаф папира са уредно постројеним серијама неких бројева, скраћеница... Дечко то све фино овери округлим печатом, парафира папир и пружи ми га готово незаинтересовано. Нисам сасвим неписмен, али у тој шуми података никако да нађем своје дрво. Да ли сам и ја тај срећник међу тих десет одсто са рупом у стажу? Замолих момка да ми, ако може, протумачи где сам и шта сам, а он прелете погледом последњу страну извештаја и подвлачећи прстом развеја све моје наде да ми је радни досије чист.

Фале вам, рече, део 1977, затим 1983, 1984, 1985. и део 2003. И? Дечко ме посаветова да одем до фирми у којима сам до тада радио и да прибавим образац М4. Али, заустих, све до једне фирме у којима сам радио биле су друштвене или државне, а не ГГ. Како је могуће да то фали?

Дечко слеже раменима и готово родбински, ваљда због седе главе, посаветова ме да одем до свих тих фирми, од којих једна готово да не постоји, и да од њих донесем доказе да сам тамо радио, јер ако то препустим службеним процедурама, на пензију ћу чекати месецима.

Не би ми мило, нити лакше, али шта да се ради. Још једном се вратих тексту у „Политици” и нађох одговорне – послодавци. Нема ко трећи. Ах, да, момак још рече, вама су уплаћивани доприноси, ваљда да ме утеши, али нема доказа – пратећег обрасца. Погађате – М4.

Све моје сумње, да одувек живим у не баш организованом и одговорном друштву, постадоше истина и да је неодговорних послодаваца, односно чиновника, било и у оно јуначко социјалистичко доба, за које сам одувек сматрао да је било штогод уређеније од овог разузданог капитализма.

Нема ми друге. Чим уграбим који слободан дан да одем до бивших, али и садашњег послодавца – ја дошао по М4. Ваљда ће људи знати шта тражим и омогућити мени, али и Фонду ПИО, да спокојније дочекам прву пензију у обећаном року, све се надајући да ће се испунити Вучићев сан о повећању пензија већ крајем ове године, а ја добити неокрњену прву пензију до краја пролећа идуће године.

У здравље.