Potraži M4 radi penzije

Kupih današnju „Politiku” i odmah mi pažnju privuče, dole desno, na naslovnoj strani omaleni tekst – Svaki deseti zaposleni s „rupama” u stažu. Opa! Pomislih – šta li je s mojim dosijeom, jer mi se pripravnički staž za penzionera približava meteorskom brzinom. Za nepunih 11 meseci i evo mene u Krkobabićevom puku, priča nam juče jedan od naših vernih čitalaca. Priča, ali i poručuje.

Do juče sam sve, kaže, mislio da živim u organizovanoj državi. U poslednje vreme, međutim, počinjem polako da postajem sumnjičav. Starost ili nataloženo životno iskustvo odvede me do šaltera Fonda PIO na Novom Beogradu. Poranio. Koji minut posle devet – tek poneko na šalterima.

Prilazim jednom momku i gotovo mu snishodljivo kažem da mi se približava penzija i da bih voleo da mi odštampa listing da vidim kako stoji moj minuli rad. Lična karta, JMBG i štampač izbaci poduži čaršaf papira sa uredno postrojenim serijama nekih brojeva, skraćenica... Dečko to sve fino overi okruglim pečatom, parafira papir i pruži mi ga gotovo nezainteresovano. Nisam sasvim nepismen, ali u toj šumi podataka nikako da nađem svoje drvo. Da li sam i ja taj srećnik među tih deset odsto sa rupom u stažu? Zamolih momka da mi, ako može, protumači gde sam i šta sam, a on prelete pogledom poslednju stranu izveštaja i podvlačeći prstom razveja sve moje nade da mi je radni dosije čist.

Fale vam, reče, deo 1977, zatim 1983, 1984, 1985. i deo 2003. I? Dečko me posavetova da odem do firmi u kojima sam do tada radio i da pribavim obrazac M4. Ali, zaustih, sve do jedne firme u kojima sam radio bile su društvene ili državne, a ne GG. Kako je moguće da to fali?

Dečko sleže ramenima i gotovo rodbinski, valjda zbog sede glave, posavetova me da odem do svih tih firmi, od kojih jedna gotovo da ne postoji, i da od njih donesem dokaze da sam tamo radio, jer ako to prepustim službenim procedurama, na penziju ću čekati mesecima.

Ne bi mi milo, niti lakše, ali šta da se radi. Još jednom se vratih tekstu u „Politici” i nađoh odgovorne – poslodavci. Nema ko treći. Ah, da, momak još reče, vama su uplaćivani doprinosi, valjda da me uteši, ali nema dokaza – pratećeg obrasca. Pogađate – M4.

Sve moje sumnje, da oduvek živim u ne baš organizovanom i odgovornom društvu, postadoše istina i da je neodgovornih poslodavaca, odnosno činovnika, bilo i u ono junačko socijalističko doba, za koje sam oduvek smatrao da je bilo štogod uređenije od ovog razuzdanog kapitalizma.

Nema mi druge. Čim ugrabim koji slobodan dan da odem do bivših, ali i sadašnjeg poslodavca – ja došao po M4. Valjda će ljudi znati šta tražim i omogućiti meni, ali i Fondu PIO, da spokojnije dočekam prvu penziju u obećanom roku, sve se nadajući da će se ispuniti Vučićev san o povećanju penzija već krajem ove godine, a ja dobiti neokrnjenu prvu penziju do kraja proleća iduće godine.

U zdravlje.