Како су одборници остали без питања

Су­бо­ти­ца – По­ста­вља­ње од­бор­нич­ког пи­та­ња јед­но је од пра­ва пред­став­ни­ка гра­ђа­на у Скуп­шти­ни гра­да. Ипак, у по­след­ње две го­ди­не го­то­во да се ни­је за­чу­ло ни­јед­но од­бор­нич­ко пи­та­ње, од­но­сно ко­мен­тар на ње­га. По­је­ди­ни са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке” при­зна­ли су да ни­су ни при­ме­ти­ли да су од­бор­ни­ци го­то­во пре­ста­ли да ко­ри­сте овај ме­ха­ни­зам кон­тро­ле ра­да ло­кал­не са­мо­у­пра­ве.

–Пра­во на по­ста­вља­ње пи­та­ња нео­п­ход­но је од­бор­ни­ку да би при­ба­вио ин­фор­ма­ци­је и у ра­ни­јем пе­ри­о­ду зна­чај­ни­је је ко­ри­шће­но не­го да­нас – ка­же за „По­ли­ти­ку” Мир­ко Ба­јић, за­ме­ник пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не гра­да.

По­слов­ник о ра­ду Скуп­шти­не у одељ­ку де­вет ре­гу­ли­ше област по­ста­вља­ња од­бор­нич­ких пи­та­ња и про­пи­су­је да се пи­та­ње по­ста­вља у пи­са­ној фор­ми, на скуп­шти­ни или из­ме­ђу два за­се­да­ња, а од­го­вор сти­же та­ко­ђе у пи­са­ној фор­ми. Ова про­це­ду­ра ели­ми­ни­ше јав­ност из про­це­са по­ста­вља­ња пи­та­ња и да­ва­ња од­го­во­ра, али од­бор­ник има пра­во да од­го­вор јав­но ко­мен­та­ри­ше на кра­ју скуп­штин­ског за­се­да­ња и тра­жи до­дат­не од­го­во­ре ако ни­је за­до­во­љан. Ова ре­гу­ла­ти­ва уве­де­на је 2008. го­ди­не, ка­да су власт рав­но­прав­но де­ли­ли Де­мо­крат­ска стран­ка (ДС) и Са­вез вој­во­ђан­ских Ма­ђа­ра (СВМ), а пре то­га пи­та­ња су по­ста­вља­ња јав­но, та­ко­ђе на кра­ју сед­ни­це. Да ли је чи­ње­ни­ца да се пи­та­ња по­ста­вља­ју пи­са­но, а не јав­но са го­вор­ни­це усло­ви­ла да је од­бор­ни­ци­ма са­да све ја­сно па не­ма­ју ви­ше по­тре­бе за пи­та­њи­ма?

–Про­ме­на ко­ја је до­не­се­на оне­мо­гу­ћи­ла је зло­у­по­тре­бу за лич­ну и по­ли­тич­ку про­мо­ци­ју ко­је је ра­ни­је би­ло. Али, ни са­да не по­сто­ји ни­је­дан раз­лог да од­бор­ни­ци ко­ји има­ју по­тре­бу пи­та­ње по­ста­ве у пи­са­ној фор­ми јер је то и си­гу­ран пут да се до­би­је пре­ци­зан од­го­вор. Ипак, мо­жда би до­бро би­ло да се уз за­пи­сник са прет­ход­не сед­ни­це од­бор­ни­ци упо­зна­ју о по­ста­вље­ним пи­та­њи­ма и да­тим од­го­во­ри­ма. На тај на­чин и дру­ги од­бор­ни­ци би има­ли увид у пи­та­ња ко­ја су по­ста­вље­на и то је ме­ха­ни­зам ко­ји бих пред­ло­жио – на­ста­вља Ба­јић.

Сво­је­вре­ме­но су по­ста­вље­на од­бор­нич­ка пи­та­ња зна­ла да уз­бур­ка­ју по­ли­тич­ку сце­ну, па су та­ко пре до­но­ше­ња За­ко­на о до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја упра­во по­сред­ством од­бор­нич­ког пи­та­ња Су­бо­ти­ча­ни са­зна­ли ви­си­ну за­ра­да ди­рек­то­ра јав­них пред­у­зе­ћа, а не та­ко дав­но, кроз пи­та­ње о бу­џет­ским став­ка­ма, от­кри­ло се да не­ки у Град­ској ку­ћи при­ма­ју и по две пла­те.

–При­пад­ни­ци ве­ћи­не у Скуп­шти­ни не по­ста­вља­ју пи­та­ња јер уче­ству­ју у кре­и­ра­њу по­ли­ти­ке гра­да, па не­ма­ју ин­те­рес за ова­ква пи­та­ња, а са дру­ге стра­не ми и не­ма­мо пра­ву опо­зи­ци­ју и за­то не­ма пи­та­ња ни од њих – твр­ди Све­тла­на Сти­па­но­вић, од­бор­ник из По­кре­та со­ци­ја­ли­ста ко­ји је део ко­а­ли­ци­је на вла­сти.

Ен­дре Чу­со, од­бор­ник СВМ-а, умео је по не­ко­ли­ко пу­та да на скуп­штин­ском за­се­да­њу „про­ву­че” пи­та­ње о сво­јој ме­сној за­јед­ни­ци, док му је стран­ка би­ла у опо­зи­ци­ји, али у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” ка­же да се ње­гов од­нос ни­је про­ме­нио иако је са­да део вла­сти.

–Ни­је тач­но да се од­бор­нич­ка пи­та­ња не по­ста­вља­ју. Упра­во сам по­чет­ком го­ди­не по­ста­вио пи­та­ње и до­био од­го­вор ко­јим сам за­до­во­љан и ни­је би­ло по­тре­бе да га јав­но ко­мен­та­ри­шем, не­го сам га про­сле­дио они­ма због ко­јих сам и пи­тао. Уоста­лом, ка­да пи­там не­што што се ти­че мог на­се­ља, о то­ме оба­ве­стим оне ко­јих се ти­че – ка­же нам Чу­со.

Иако је то сна­жан ме­ха­ни­зам опо­зи­ци­о­ног де­ло­ва­ња, из ре­до­ва ових стра­на­ка ка­жу да је од­но­сом вла­сти и пот­пу­но обе­сми­шљен.

–Ка­да на ја­сно по­ста­вље­но пи­та­ње не до­би­јеш ја­сне од­го­во­ре, из­гу­би­ло је сми­сао по­ста­вља­ти од­бор­нич­ко пи­та­ње – сма­тра Слав­ко Па­раћ, ли­дер ДС-а у Су­бо­ти­ци. –Због то­га их по­ста­вља­мо на кон­фе­рен­ци­ја­ма за но­ви­на­ре, по­ста­вља­мо пи­та­ња јав­но, али као од­го­вор од­би­ја­мо са­мо ћу­та­ње јер су то не­при­јат­на пи­та­ња за ову власт ко­ја је ауто­ри­тар­на и осве­то­љу­би­ва и не ха­је за пи­та­ња од­бор­ни­ка и пи­та­ња гра­ђа­на. И у гра­ду и у др­жа­ви по­ку­ша­ва да се за­тре траг опо­зи­ци­ји – ка­же Па­раћ.

Ми­ра­на Дми­тро­вић, шеф од­бор­нич­ке гру­пе ЛСВ-а, та­ко­ђе ка­же да ни­су по­ста­вља­ли пи­та­ња јер им власт да­је од­го­во­ре „сум­њи­вог ква­ли­те­та”.

–То је ва­жна скуп­штин­ска ин­сти­ту­ци­ја, а ипак је пред­ви­ђе­но да се евен­ту­ал­ни ко­мен­та­ри да­ју на кра­ју сед­ни­це. За то ни­је по­треб­на ве­ћи­на, па вас ни­ко и не слу­ша у гун­гу­ли на од­ла­ску. Мо­жда би би­ло бо­ље да се они пре­ме­сте на по­че­так сед­ни­це – сма­тра Дми­тро­ви­ће­ва.