Игра у туђем дворишту

КАКО НАЈБОЉЕГ ПРИЈАТЕЉА НЕ ЗВАТИ НА СВАДБУ: Џорџ Клуни и Опра Винфри звезде су чију је предизборну подршку Барак Обама оберучке прихватио, али је његовој могућој наследници Хилари Клинтон и британским лабуристима далеко теже да у кампањама пригрле звезде, и то из сопствених редова: Била Клинтона и Тонија Блера. Вођа Лабуристичке странке Ед Милибанд пред мајске парламентарне изборе избегава да помене Блера као да овај није реформисао партију, трипут побеђивао на биралиштима и обећао по хиљаду фунти за штаб сваког лабуристе у критичним изборним јединицама. Бивши премијер је ушао у кампању позивајући Британце да не гласају за владајуће конзервативце, али би Милибанд више волео да је Блер остао по страни. Дистанцирање је јасно ако се зна да је некадашњи шеф Даунинг стрита постао један од најомраженијих политичара на Острву, саветник и најрепресивнијих режима на свету, блискоисточни миротворац који у Палестини обезбеђује послове „Џеј Пи Моргану” и „цар” пословне империје са мутним пословима са Абу Дабијем, Казахстаном и Египтом. Са друге стране Атлантика, Хилари Клинтон је у трци за Белу кућу, али још не зна коју ће улогу играти њен супруг и бивши председник. Тешко јој је да се одрекне изванредног политичког талента Била Клинтона, коме и противници признају да је сјајан говорник и да са лакоћом осваја наклоност људи и гласове бирача. Али, он је већ умео да загорча кампању својој супрузи. На изборима 2008. пробао је да маргинализује њеног страначког ривала Барака Обаму, као „црног кандидата” и политичара који обећава „највећу бајку коју сам чуо”. Где сместити Била, само је једно од питања на која ће најјача кандидаткиња морати да смисли неки одговор, јер све занима шта она мисли – од минималне наднице до ратова на Блиском истоку и ободу Европе.

ХАЈДЕ ДА ДЕМОЛИРАМО ТУЂИ СТАН: Украјина и Јемен два су лица истог рата – путем посредника. Светске или регионалне силе тамо одмеравају снаге и освајају или потврђују своју интересну сферу, мада званично нису у сукобу. Иранци су решили да ојачају утицај на Арапском полуострву па су наоружали јеменску шиитску мањину која је освојила велике делове земље укључујући престоницу Сану. Американци су прошлог месеца повукли своје војнике из базе у Јемену, са којим су протеклих година сарађивали у ликвидирању припадника Ал Каиде. Када је Саудијска Арабија видела да се америчке трупе повлаче баш као и јеменска сунитска већина, одмах је кренула да бомбардује Хуте. Ријад је чврсто решен да Хутима, па посредно и Иранцима, не дозволи да завладају у оном делу Јемена око пролаза Баб ел Мандеб, који спаја Црвено море са Аденским заливом и који је главна путања пролаза саудијске нафте. Саудијци сада опремају јеменску већину у нади да ће она и даље контролисати теснац кроз који сваког дана путује око четири милиона барела црног злата за страна тржишта. У Украјини једног дана напредује централна војска, другог – побуњеничка проруска војска са истока, али на крају ће се рачунати само ко је ту „територију” уписао као своју: Запад или Москва. Кремљ и Виктор Јанукович су мислили да Украјину сасвим склоне са бриселског колосека, на шта им је Запад одговорио на мајданском мегдану. Јанукович је побегао, власт су преузели проевропски и проамерички политичари, док се руска мањина у Доњецку и Луганску латила оружја, обећавајући да њена територија никад неће ући ЕУ и НАТО. САД, ЕУ и НАТО опремају Кијев, док је Москва негирала да наоружава побуњенике, а председник Владимир Путин у недавном интервјуу истакао да се руска војска не налази у Украјини. То, наравно, не ремети чињеницу да ће линија устаничких победа бити линија ширења Северноатлантске алијансе ка Русији.

ШТО ЈЕ ЛЕПО ПОД САНКЦИЈАМА: Путин је у истом интервјуу, одговарајући на питања грађана, казао да ће западне санкције уведене Москви још дуго трајати и да Русија треба да их искористи за развој сопствене привреде. Забрана увоза и извоза, коју су наметнуле САД и ЕУ због кризе у Украјини и анексије Крима, добра је прилика за земљу, сматра Путин. Држава ће модернизовати индустрију и пољопривреду, рекао је, мада није додао како ће то да уради без стране технологије и прилива девиза. Како је само чудна ова порука! Управо се Путинова влада снажно заложила да свет престане да економски кажњава Иран ако Техеран одустане од обогаћивања уранијума, потребног за прављење атомске бомбе. Какве су им животне прилике за напредовање биле под санкцијама најбоље су показали Иранци који су изашли на улице да прославе чим су чули за успех преговора о нуклеарном програму у Швајцарској. САД су најавиле и укидање економске блокаде Кубе. Кремљ се америчкој кажњеничкој политици према Кубанцима одувек противио, па је чудно да је сада за себе призива.