Заборав стиже Ђуру и Гаврила

Босанско Грахово – Једанаест приватних кућа и храм Светих апостола Петра и Павла једино је што је остало после припадника Седме бригаде Хрватске војске који су крајем јула деведесет и пете године окупирали Босанско Грахово. У овој вароши све остало сравњено је са земљом. Нису штедели ни школе ни обданишта, ни фабрике, ни блокове стамбених зграда, ни спомен-обележја, ни хиљаде домаћинстава муком подизаних.

Међу првима запаљене су родне куће првог председника БиХ и дугогодишњег сарадника Јосипа Броза Ђуре Пуцара Старог, те Гаврила Принципа који је на Видовдан 1914. у Сарајеву убио аустријског престолонаследника, надвојводу Франца Фердинанда.

Данас су у Ђуриним родним Кесићима и, неколико километара даље, Гавриловом Обљају родна згаришта два великана српске историје. Камене зидине кућа немо сведоче о давним временима из домова Пуцаревих и Принципових.

– Могу данас причати шта хоће, али Ђуро нам је свима ваљао. У село нам довео асфалт, струју, воду. У Грахову је саградио циглану и велики дрвно-индустријски комбинат. Није помогао само оном ко није хтео да му се помогне. Данас нема таквих политичара, прича пред рушевином Ђурине родне куће старица Милка Бркић, повратница у Кесиће.

Сећају се старији и прича о Ђурином поштењу. Док су други, себи и својима подизали виле, Ђуро то није чинио.

– Моја га је свекрва Марија једном питала како то да и он не сагради неку вилу на мору. Ако не за себе онда за своју децу. Ђуро јој је онако како је само он знао одговорио: „Моја Маро, где год да одем на одмор увек ћу имати где свој шешир обесити”, смеје се Милка.

Прва кућа коју су хрватски војници запалили у Обљају била је брвнара у којој се родио Гаврило Принцип. У њој је, све до јула 1995. био музеј са експонатима – сведочанствима о великом делу малог Гаврила.

– Претпостављао сам да би могло доћи време у коме ће се заборавити све што су Гаврило и Принципови урадили за свој народ. Зато сам и једном од своја три сина дао Гаврилово име. Други је понео име Слободна Принципа Сеље, народног хероја Титове војске. Ако данас немамо ништа што би нас подсећало на Гаврила и Слободана, онда су ту имена мојих синова која и они и ја са поносом изговарамо, прича Миљкан Принцип једини блиски рођак атентатора на аустријског престолонаследника.

Све до деведесетих година прошлог века, у Обљај и Кесиће сливале су се реке туриста из бивше нам домовине, али и из иностранства. Данас никог. А и како би када ни у Кесићима ни у Обљају, осим згаришта, немају шта ни да виде. Када умру старији, који су се овде вратили, неће имати више шта ни чути. Додуше, на Гаврилово родно згариште залута понеки сфоровац и нико други. Више их интересује безбедносна ситуација у селу него ли прича о Гаврилу.

– Покренули смо питање рестаурације родних кућа, али све је остало само на томе. Изгледа да у овој земљи мало кога интересују Гаврило Принцип и Ђуро Пуцар. А не би смело тако да буде. Не би јер и они су писали историју ове земље. Због тога би њихова имена, у тој историји требала бити исписана великим словима. Али страх ме је да и то, поред много другог из историје ове земље, у Босни и Херцеговини не падне у заборав, каже Душко Билчар, начелник Општине Босанско Грахово.