Прекобројни

Када сви запослени у управама града Крагујевца укључе рачунаре на струјомерима поискачу осигурачи. У Нишу столицу заузме онај ко први дође на посао. Да осигурачи не би искакали градоначелник Крагујевца Радомир Николић мораће да отпусти 1.340 људи, а да би у Нишу сви имали место да седну око 1.860 службеника треба да оде.

То би требало да буде епилог примене најављеног Закона о начину одређивања максималног броја државних службеника по коме је у четири највећа града више од 5.000 људи вишак.

Зашто?

Издаци за зараде запослених у градовима и општинама толико су порасли да четвртина новца из локалних каса одлази на плате. То се наравно не види из дела буџета који се односи на зараде, јер их општине воде као услуге и на тај начин замагљују слику колико новца одлази на запослене. Ма колико то покушавале да сакрију – оне су, ипак, један од највећих послодаваца у Србији. У њима ради 163.000 људи или десетина свих запослених у земљи. А како и не би када је свака власт од 2000. године доводила своје људе, а оне које је затекла није отпуштала.  

Како је настављено масовно запошљавање у локалним самоуправама упркос томе што је централна власт 2009. године ограничила зараде и број запослених у јавном сектору?  Тако што су општинари пронашли рупе у прописима. Страначке саборце, пријатеље, родбину и остале којима је ваљало учинити, удомили су у вртиће (25.710) и код осталих такозваних индиректних буџетских корисника, јер они нису ограничени правилом о максималном броју запослених у локалним самоуправама. Запошљавање радника на одређено време и рад по уговору постали су им главна квака за заобилажење тренутно важећег званичног лимита – четири стално запослена службеника на 1.000 становника. То је постало масовна појава, а тако ангажовани радници боље су плаћени него стално запослени службеници.

Реч је о новом слоју људи за које се не зна по којим критеријумима су примљени, колико су плаћени и за коју врсту посла. Јер, најчешће је реч о дуплирању посла који редовно раде службеници запослени у локалној администрацији.

А тек њихове квалификације су посебна прича. За нишким шалтерима градских служби седе људи са фризерским занатом или дактилографским курсом. Иако је свакоме ко има посла са локалном администрацијом јасно да је ово тачно, јер сваки пут када дође на шалтер види нова лица, градоначелник Новог Сада тврди да код њега нема вишкова. Али статистика га демантује. Од 159 локалних самоуправа у Србији само Мали Зворник, Смедеревска Паланка, Ћуприја, Дољевац и Ивањица нису прекршиле законске лимите о запошљавању што за стално што по уговору. Само.