Рат декларацијама Додика и Изетбеговића

Од нашег дописника

Бањалука – Две најјаче странке у БиХ, од којих је Додиков СНСД најснажнији у Републици Српској, док је СДА Бакира Изетбеговића партија са највећим утицајем у ФБиХ, у само месец дана су на највишим страначким органима донеле декларације које потпуно различито гледају на судбину БиХ. СНСД се тако у декларацији усвојеној крајем априла највећим делом бавио враћањем на дејтонске позиције и повратом надлежности РС, истичући да, уколико до краја 2017. не буде видљивих процеса и мерљивих резултата успостављања позиција Српске у складу Уставом БиХ, Народна скупштина РС треба да у току 2018. распише референдум о самосталности РС. „Да се на простору БиХ од тада самосталних држава формира унија држава БиХ, са отвореним границама, слободним кретањем људи и робе”, наводи се између осталог у декларацији СНСД-а.

Иако аналитичари цене да тренутне светске околности не иду наруку референдуму о независности РС, због чега је он мало вероватан, скрећу пажњу на одредбе ове декларације, које заправо кроз игру речи предвиђају индиректни останак у БиХ, али са далеко већим степеном самосталности РС. „На известан начин декларација је на трагу успостављања БиХ као конфедерације, што, по оцени многих правних стручњака, она са својим уређењем заправо и јесте, иако то не пише у Уставу БиХ. Поједностављено, ова декларација у слободнијем тумачењу предвиђа референдум који би ствари вратио на изворни Дејтонски споразум. Стога она и није названа декларација о независној – него о слободној и самосталној Српској, што су због језичке двосмислености чак и поједини странци тешко разумели”, кажу аналитичари, који подвлаче да јој се у том контексту гледано тешко може пришити антидејтонска етикета.

Декларација, кажу, подразумева враћање десетина надлежности које су годинама одузимане од Бањалуке, углавном у време високог представника Педија Ешдауна, на ниво РС. Управо у чињеници да ова декларација предвиђа примарно враћање дејтонским принципима – док резолуција донесена у Сарајеву на Конгресу СДА у дугорочном плану има успоставу БиХ од пет регија, дакле без РС, чиме се директно удара на члан 1 Устава БиХ, у ком се наводи да се БиХ састоји од РС и ФБиХ – аналитичари виде да је она скована у СДА због антидејтонског карактера ипак опаснија по БиХ. Подсећају да је ситуација још напетија ако се зна да Сарајево већ годинама по свету лобира у настојању да врати фокус на БиХ како би кроз неку нову међународну конференцију издејствовали уређење БиХ управо по моделу пет регија.

Али да је интересовање света, пре свега Америке, за ново уређење БиХ изузетно мало, показало се на недавној дебати у Вашингтону, одржаној у Институту „Џон Хопкинс”, на којој су, између осталих, учествовали Ларс Вигемарк, шеф делегације ЕУ у БиХ, и Хојт Ји, заменик помоћника америчког државног секретара, на којој је јасно поручено да БиХ више није у фокусу САД и међународне заједнице.

Амбасада БиХ у Вашингтону је 13. и 14. маја 2015. заједно са Америчко-босанском фондацијом организовала дводневну конференцију под називом „Пре и после Дејтона: Прошлост БиХ и њена европска будућност”. Одговарајући на питање зашто у фокусу ЕУ није уставна реформа, Вигемарк је рекао да је искуство са неспровођењем одлуке „Сејдић и Финци” показало како је тешко решити чак и само једно осетљиво питање дејтонског уређења, али да је очекивање да ће се БиХ кретати од Дејтона ка Бриселу. „Бошњачки лобисти били су разочарани хладним порукама учесника дебате. У најкраћем, поручено је да БиХ није у фокусу САД”, сведоче наши саговорници који су учествовали на дебати.

Милорад Додик, председник РС, говорећи о различитом виђењу БиХ из Бањалуке и Сарајева подсетио је да Дејтонским мировним споразумом БиХ није била предвиђена као држава, јер није имала полицију, војску, фискални систем и судство. „БиХ је била предвиђена као савез држава. Боримо се за тај споразум, а не за оно што је у међувремену наметнуто”, нагласио је Додик. Он је истакао да је ту основна разлика између оног што је виђено на Конгресу СДА и оног што тражи СНСД са коалиционим партнерима. „Тражимо расправу о враћању на ниво изворних дејтонских овлашћења, а СДА тражи да буде прекомпонована цела БиХ”, каже Додик.

Идеја коју је иницирала Канцеларија Европске комисије у БиХ о уређењу БиХ са пет економских регија појавила се 1999. Регије су по њима биле мимо ентитетског територијалног уређења. Влада РС је 2004. одбила било какво учешће у таквој регионализацији по цену да Европска комисија не финансира пројекте у РС, после чега је и Европска комисија одустала од овакве регионализације.