Правда за Ћурувију чека слободну судницу

Србија је суђење оптуженима за убиство београдског издавача Славка Ћурувије чекала више од петнаест година. Када су оптужнице коначно подигнуте и процес почео, а јавност помислила да ће породица убијеног новинара дочекати правду, догодио се нови правни скандал. Главни претрес је почео у понедељак, трајао је два радна дана, а онда је наставак заказан за 3. јули.

Скандал је у бизарности објашњења, односно оправдања надлежних правосудних органа да за један од најважнијих правних процеса од 2000. године – нема слободне суднице.

Постоји неписано правило да се у сложеним предметима пред Специјалним судом главни претрес заказује током целе радне недеље. Засад је у процесу за убиство Славка Ћурувије одбрану изнео само првооптужени Раде Марковић. Другооптужени Милан Радоњић тек је завршио слободно излагање и још се није стигло ни до питања судског већа. Главни претрес се наставља 3. јула, али само тог дана у јулу, а затим се све одлаже за септембар. Остало је да се заврши саслушање Радоњића и да се саслуша трећи оптужени Ратко Ромић, а тек онда да се пређе на испитивање сведока и извођење осталих доказа. Ово је траљав и неуверљив почетак овог дуго очекиваног суђења. Славко Ћурувија убијен је у априлу 1999. године, а истрага је дуго година тапкала у месту. И након што су у истрази расветљене многе околности злочина, још дуго се чекало на „политичку вољу” да се случај коначно реши.

„Политика” је јуче питала Тању Кољеншић, портпарола Вишег суда у Београду, није ли суђење у предмету „Ћурувија” типичан пример спорог и тромог кривичног поступка. Госпођа Кољеншић је бранила поступак следећим речима:

– Главни претреси се заказују у складу са тим колико су суднице расположиве, па су тако и у предмету „Ћурувија” заказани у првим слободним терминима. Судска зграда у Устаничкој улици има четири суднице, од којих само две могу да приме већи број лица, каква је и судница неопходна у поступку за случај „Ћурувија”. То што адвокати нису радили више месеци додатно је оптеретило утврђени распоред коришћења судница, због чега заказивање главних претреса за јул и септембар свакако не може да се сматра „типичним примером спорог кривичног поступка”, како сте навели у питању.