Палестина, морална обавеза Србије

За разлику од Југославије, чији се однос према Израелцима и Палестинцима скоковито мењао, Србија је од старта имала уравнотеженији однос према њиховом сукобу.

Југославија је тајно наоружавала јеврејске групе које су се на британској мандатној територији Палестине бориле за настанак јеврејске државе. Била је међу првима која је признала Државу Израел када је она прокламована 1948.

Арапско-израелски рат јуна 1967. учинио је да Југославија за само шест дана драматично промени своју политику, прекине дипломатске односе са Израелом и потпуно се стави на страну Палестинаца.

Демократске промене октобра 2000. умногоме су означиле удаљавање Београда од некадашњих несврстаних савезника, али и губитак готово сваког интереса за сва збивања која нису носила поштански жиг Вашингтона или Брисела.

Потом су ствари почеле да се нормализују. Израел је постао један од значајних партнера Србије. Палестинци су били важни у пропорцији коју је диктирао свет наклоњен решењу најдужег сукоба савременог света.

Израелско-палестински преговори поново су прекинути априла 2014. са слабим изгледима да буду настављени.

Палестинци су у међувремену добили заједничку владу ривала из Фатаха са Западне обале и исламистичког Хамаса који контролише Појас Газе. Како се Хамас није јавно одрекао намере да Јевреје „отера у море”, Израел каже да нема партнера с којим може да преговара.

Палестинци наставак преговора условљавају престанком градње јеврејских насеља која смањују територију њихове будуће државе, ослобађање знатног броја Палестинаца из израелских затвора и општом сагласношћу да се окупација прекине до краја 2017.

Тешко је бити оптимиста ако знамо да је израелски премијер Бенјамин Нетанијаху уочи мартовских избора рекао да неће бити палестинске државе уколико он поново буде премијер, или недавне изјаве министра одбране Моше Јалона да не верује да скоро може да буде склопљен стабилан мир.

Док Израел због такве политике све више тоне у изолацију, свет постаје уморан од статуса кво. Расте подршка Палестинцима. Шведска је прошлог октобра постала прва важнија земља Европе која је признала Палестину. Овог априла Палестинци су у постали 123. чланица Међународног кривичног суда, а Ватикан је први пут у писаној пракси своје дипломатије употребио термин „држава Палестина”. Француска данас предводи напоре да се нађе решење кризе која деценијама обликује разне сукобе Блиског истока.

У таквој атмосфери Махмуд Абас има све разлоге да од света тражи подршку за независну државу Палестину.

Србија нема ауторитет некадашње Југославије, али би, без обзира на успешну сарадњу са Израелом, морала да подржи све иницијативе да се реши сукоб и да Палестинци добију своју државу. Има у томе и моралне обавезе која надилази подршку коју од Палестинаца добијамо за Косово.