Више од филмског фестивала

Јерусалим – Јерусалимски Прес клуб показао је како се то ради. Био је врло добар домаћин 24 светска филмска критичара – од Мексика, САД и Кубе па до Србије – који су по позиву стигли на 32. Јерусалим филм фестивал.

После свечаног отварања фестивала у присуству и уз веома дуге говоре највиших државних и градских званичника (присуствовао је и председник Израела Реувен Ривилин), био је приказан филм „Моја мајка” Нанија Моретија, а публика у амфитеатру Султанов базен (под отвореним небом) била је у прилици да поздрави америчког глумца Џона Туртура који игра једну од главних улога. Већ сутрадан уследио је сусрет са Ренаном Шором, оснивачем и директором Сем Шпигел филмском и телевизијском академијом, која носи име легендарног продуцента и оскаровца. Ова филмска школа је у последњих 25 година освојила 16 међународних награда за филмску школу најбољег програма, а њени студенти више од 380 награда на фестивалима широм света, укључујући и Кустендорф (за најбоље студентске филмове). Њен оснивач Ренан Шор због оваквих резултата изабран је и за председника Асоцијације европских филмских школа, а његове активности подразумевају и иницирање чак четири израелска филмска фонда.

У истом дану, светски филмски критичари посетили су и чувену јерусалимску Међународну филмску лабораторију коју је и основала филмска школа Сем Шпигел с намером да подржи продукцију и постпродукцију дугометражних играних филмова најталентованијих младих аутора из целог света. После лабораторија у Санденсу и Торину, јерусалимска је трећа овакве врсте у свету.

Да се у Израелу, а нарочито у Јерусалиму, посвећује изузетна пажња едукацији филмских аутора, показало се и током посете  Филмској школи „Малех“. Овде млади студенти уче о моћи медија и дигиталној ери, снимају своје филмове инспирисане јеврејском традицијом, израелским искуством и западним културним вредностима, којима треба да допринесу својој локалној заједници.

Боравак критичара подразумевао је и учешће у панел дискусији на тему „Израелски филм у очима иностраних критичара“, који је био организован од стране Асоцијације критичара Израела. Хтели не хтели, дискусија се развијала и у правцу односа између Израела и Палестине, са посебним освртима на прошлогодишње немиле догађаје у Гази, тако да се са теме филма прешло у области чисте политике... Одмах после уследила је и незаборавна тура „Тачка гледишта“ с којом је представљена јерусалимска Сезона културе, независна и непрофитабилна организација, захваљујући чијим активностима културни живот Јерусалима последњих година постаје све богатији. Захваљујући овој тури упознала сам и само срце чувеног јерусалимског музичког фестивала који се одржава међу зидинама старог града крајем августа, тик испод Давидове куле (јерусалимски „Егзит“).

Из документарца „Спорт: Израелско-палестински филмски пројекат“ шест израелско-палестинских младих аутора (Фото Документација Јерусалимског фестивала)

 Изложбе видео радова, филмских плаката и фотографија биле су доступне у јерусалимском „Хенсен хаусу“, а филмови у предивним просторима јерусалимске Кинотеке и Медијатеке. Ту су виђени и најновији играни и документарни израелски филмови. Међу њима и играни филм „Човек у зиду“ Евгенија Румана, узбудљива психолошка драма чија се радња „врти“ око изненадног нестанка човека који је отишао да прошета пса и није се вратио кући. Филм је снимљен за шест дана, у једном стану у Тел Авиву за свега сто хиљада долара, али је његова снага већа и моћнија од многих високобуџетских филмова које сам гледала.

 Као веома добри филмови показали су се и израелски дугометражни документарци, међу којима и „Кроз тебе принцезо“ Ида Хара, који прати судбину медицинске сестре одрасле у сиротињском делу Њу Орлеанса којој је музика љубав, а Јутјуб сцена за представљање сопствених музички визија. Веома снажан је и документарац „Vita Activa, дух Хане Арент” редитељке  Аде Ушпиц, интелектуална и лична биографија славне немачке филозофкиње јеврејског порекла.

 Посебну пажњу имао је омнибус „Спорт: Израелско-палестински филмски пројекат“ којег чине филмови (играни и документарни) шест младих израелских и палестинских аутора. Тема је спорт, а приступи теми различити. Сваки филм понаособ рефлектује лични уметнички приступ и тачку гледишта, али и храброст самих аутора. Занимљиво је да се овај пројекат наставља у континуитету, као добар вид сарадње између палестинских и израелских младих филмских аутора, који деле живот у заједничком граду – светом Јерусалиму...

Кустуричина „Герника“ и Лустигов Оскар

Уз разгледање историјског језгра Јерусалима уз стручно вођство професора археологије са јерусалимског универзитета, за крај боравка била је организована и трочасовна посета Брду сећања на којем се налази Јад Вашем – Меморијални центар за јеврејске жртве и хероје холокауста. У том велелепном здању изванредне архитектуре и ненадмашно креативне сталне музејске поставке, налази се и истраживачки центар и Медијатека (оснивач је Стивен Спилберг) у којој се чувају (и дигитализују) архивски материјали, али и филмови о жртвама и херојима холокауста. Један од филмова о којем ће вам директорка Медијатеке радо говорити јесте и дипломски филм „Герника“ Емира Кустурице чија се копија чува у Јад Вашему, у који је већ стигла статуета Оскара и то она коју је као награду освојио продуцент Бранко Лустиг за филм „Шиндлерова листа“ Стивена Спилберга. Лустиг ће заједно са председницом Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић боравити у Јерусалиму следеће недеље, где ће и званично поклонити свог Оскара Меморијалу Јад Вашем на трајно чување...