Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више од филмског фестивала

Више од филмског фестивала
У Јад Вашему – Музеју холокауста (Фото Д. Лакић)

Јерусалим – Јерусалимски Прес клуб показао је како се то ради. Био је врло добар домаћин 24 светска филмска критичара – од Мексика, САД и Кубе па до Србије – који су по позиву стигли на 32. Јерусалим филм фестивал.

После свечаног отварања фестивала у присуству и уз веома дуге говоре највиших државних и градских званичника (присуствовао је и председник Израела Реувен Ривилин), био је приказан филм „Моја мајка” Нанија Моретија, а публика у амфитеатру Султанов базен (под отвореним небом) била је у прилици да поздрави америчког глумца Џона Туртура који игра једну од главних улога. Већ сутрадан уследио је сусрет са Ренаном Шором, оснивачем и директором Сем Шпигел филмском и телевизијском академијом, која носи име легендарног продуцента и оскаровца. Ова филмска школа је у последњих 25 година освојила 16 међународних награда за филмску школу најбољег програма, а њени студенти више од 380 награда на фестивалима широм света, укључујући и Кустендорф (за најбоље студентске филмове). Њен оснивач Ренан Шор због оваквих резултата изабран је и за председника Асоцијације европских филмских школа, а његове активности подразумевају и иницирање чак четири израелска филмска фонда.

У истом дану, светски филмски критичари посетили су и чувену јерусалимску Међународну филмску лабораторију коју је и основала филмска школа Сем Шпигел с намером да подржи продукцију и постпродукцију дугометражних играних филмова најталентованијих младих аутора из целог света. После лабораторија у Санденсу и Торину, јерусалимска је трећа овакве врсте у свету.

Да се у Израелу, а нарочито у Јерусалиму, посвећује изузетна пажња едукацији филмских аутора, показало се и током посете  Филмској школи „Малех“. Овде млади студенти уче о моћи медија и дигиталној ери, снимају своје филмове инспирисане јеврејском традицијом, израелским искуством и западним културним вредностима, којима треба да допринесу својој локалној заједници.

Боравак критичара подразумевао је и учешће у панел дискусији на тему „Израелски филм у очима иностраних критичара“, који је био организован од стране Асоцијације критичара Израела. Хтели не хтели, дискусија се развијала и у правцу односа између Израела и Палестине, са посебним освртима на прошлогодишње немиле догађаје у Гази, тако да се са теме филма прешло у области чисте политике... Одмах после уследила је и незаборавна тура „Тачка гледишта“ с којом је представљена јерусалимска Сезона културе, независна и непрофитабилна организација, захваљујући чијим активностима културни живот Јерусалима последњих година постаје све богатији. Захваљујући овој тури упознала сам и само срце чувеног јерусалимског музичког фестивала који се одржава међу зидинама старог града крајем августа, тик испод Давидове куле (јерусалимски „Егзит“).


Из документарца „Спорт: Израелско-палестински филмски пројекат“ шест израелско-палестинских младих аутора (Фото Документација Јерусалимског фестивала)

 Изложбе видео радова, филмских плаката и фотографија биле су доступне у јерусалимском „Хенсен хаусу“, а филмови у предивним просторима јерусалимске Кинотеке и Медијатеке. Ту су виђени и најновији играни и документарни израелски филмови. Међу њима и играни филм „Човек у зиду“ Евгенија Румана, узбудљива психолошка драма чија се радња „врти“ око изненадног нестанка човека који је отишао да прошета пса и није се вратио кући. Филм је снимљен за шест дана, у једном стану у Тел Авиву за свега сто хиљада долара, али је његова снага већа и моћнија од многих високобуџетских филмова које сам гледала.

 Као веома добри филмови показали су се и израелски дугометражни документарци, међу којима и „Кроз тебе принцезо“ Ида Хара, који прати судбину медицинске сестре одрасле у сиротињском делу Њу Орлеанса којој је музика љубав, а Јутјуб сцена за представљање сопствених музички визија. Веома снажан је и документарац „Vita Activa, дух Хане Арент” редитељке  Аде Ушпиц, интелектуална и лична биографија славне немачке филозофкиње јеврејског порекла.

 Посебну пажњу имао је омнибус „Спорт: Израелско-палестински филмски пројекат“ којег чине филмови (играни и документарни) шест младих израелских и палестинских аутора. Тема је спорт, а приступи теми различити. Сваки филм понаособ рефлектује лични уметнички приступ и тачку гледишта, али и храброст самих аутора. Занимљиво је да се овај пројекат наставља у континуитету, као добар вид сарадње између палестинских и израелских младих филмских аутора, који деле живот у заједничком граду – светом Јерусалиму...

Кустуричина „Герника“ и Лустигов Оскар

Уз разгледање историјског језгра Јерусалима уз стручно вођство професора археологије са јерусалимског универзитета, за крај боравка била је организована и трочасовна посета Брду сећања на којем се налази Јад Вашем – Меморијални центар за јеврејске жртве и хероје холокауста. У том велелепном здању изванредне архитектуре и ненадмашно креативне сталне музејске поставке, налази се и истраживачки центар и Медијатека (оснивач је Стивен Спилберг) у којој се чувају (и дигитализују) архивски материјали, али и филмови о жртвама и херојима холокауста. Један од филмова о којем ће вам директорка Медијатеке радо говорити јесте и дипломски филм „Герника“ Емира Кустурице чија се копија чува у Јад Вашему, у који је већ стигла статуета Оскара и то она коју је као награду освојио продуцент Бранко Лустиг за филм „Шиндлерова листа“ Стивена Спилберга. Лустиг ће заједно са председницом Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић боравити у Јерусалиму следеће недеље, где ће и званично поклонити свог Оскара Меморијалу Јад Вашем на трајно чување...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.