Сребренички ловац са америчком дипломом

Ко је човек са толико широким политичким спектром који злочинца Насера Орића данас може дизати у облаке, изједначавајући га са жртвама Сребренице из јула 1995, а већ сутрадан уверавати да искрено жали због тога што у каменовању Александра Вучића није стајао раме уз раме са српским премијером пред бесном масом у Поточарима, коју је окарактерисао као групу фукара и мишева.

Уколико се томе дода да је реч о Бошњаку који је као шеснаестогодишњак преживео сребреничку трагедију, али и то да је био председник Организационог одбора за обележавање 20. годишњице сребреничке трагедије, дакле, оног одбора који је требало да зна да би пролаз за делегације и званичнике од свега неколико метара могао бити уско грло, целу слику могуће је уклопити у Ћамила Дураковића (35), младог и несвакидашњег начелника општине Сребреница. Начелник Дураковић у фотељу је засео као независни кандидат са програмом „Сребреница 2020”, али захваљујући пре свега странци коју је основао Алија Изетбеговић, коју данас води његов син Бакир Изетбеговић, чијој је фракцији унутар СДА први Сребреничанин наводно и близак.

Има ли или нема контрадикторности у профилу и политичком раду Дураковића, тешко је одгонетнути, али слика можда може бити целовитија уколико се зна да је после избеглиштва нека знања и вештине стицао у Америци, где је са породицом избегао пошто се колона из Сребренице пробила до Тузле. Тамо је завршио Факултет правосудне управе и саветне психологије, на Универзитету Саутерн Њу Хемпшир. Јавност га види као човека који неретко шаље веома умиљате поруке, али га, упркос томе, Срби у родној Сребреници доживљавају као контроверзну и конфликтну личност склону умотаном радикализму. Страствени је ловац. Ни мотори му нису мрски.

А можда би управо склоност према психологији могла бити најближе тумачење Дураковићевог својеврсног политичког ходања по жици. Недавно се, тако, нашао на удару радикала из властитог народа, и то кад је похвалио Милорада Додика пошто се председник РС поклонио жртвама Сребренице, рекавши чак и то да Додик, за разлику од других, кад нешто обећа – то и уради, на добробит становника Сребренице. Оштар је био и према вандалима који су учествовали у каменовању Вучића, које је позвао да, ни мање ни више, већ сутрадан посете српска стратишта у Братунцу.

Из САД се у Сребреницу вратио 2005, да би се 2008. оженио и исте године постао заменик сребреничког начелника. У ту фотељу заседа 2012. Да ли је реч о човеку којим руководи тренутни импулс, или о некој мање познатој психологији која се изучава у Америци, засад није познато, али се зна да ће млади начелник на наредним локалним изборима поново у трку за фотељу само уколико за то буде обезбеђен шири консензус унутар бошњачког народа.