Тијанин закон

Камо среће да се закони не зову по страдалој деци. Посланици Скупштине Србије усвојили су такозвани Тијанин закон, додуше као део закона о полицији, где му је и место, пошто је циљ да се онемогући било какво одуговлачење полиције кад је реч о тражењу несталих.

Игор Јурић, отац брутално убијене петнаестогодишње Тијане из Суботице, после готово годину дана агитовања за усвајање „Тијаниног закона” има какву-такву сатисфакцију у параграфу који налаже да се за злочинцима и отмичарима мора кренути одмах, да убудуће полиција не сме оклевати и чекати да прођу два-три дана пре него што започну потрагу. А тако је било по досадашњим законским решењима упркос томе што криминолози свуда у свету знају да је првих неколико сати пресудно за разрешење кривичног дела, поготово отмице, и да се протоком времена та могућност рапидно смањује.

Несрећног оца су у захтеву за измену закона подржале многобројне институције, невладине организације и грађани. И наш лист се здушно залагао за његову иницијативу.

Јер, до сада, члан 72 Закона о полицији предвиђао је да потрага за несталим особама почиње у року од 24 до 72 часа од пријављивања нестанка, у зависности од околности. Скупштина Србије усвојила је измене Закона о полицији које налажу да трагање за несталим особама почиње без одлагања, одмах по пријави нестанка. Полиција ће убудуће морати да крене у потрагу у року од једног часа, као и да користи све мере које су јој на располагању. То би требало да допринесе ефикаснијим полицијским истрагама отмица и нестанка малолетника, што је био и циљ иницијатора „Тијаниног закона”.

Прецизиране су и процедуре за ангажовање специјалних и посебних јединица, поступање полиције у стању повећаног ризика које захтева делимичну или пуну приправност свих полицијских службеника на том подручју Србије.

После усвајања закона, отац убијене девојчице изјавио је како је био шокиран спорошћу ангажовања надлежних органа у случајевима нестанка и да је сматрао да хитно мора нешто да се промени. Јер, изговоре типа: „Ако се не врати до прекосутра, дођите поново!”, поткрепљене навођењем одговарајућег члана некаквог закона, слушали су, нажалост, на шалтерима полицијских станица многи уплашени и збуњени родитељи и рођаци.

Тијанин отац Игор сматра да је трагична смрт његове ћерке била опомена која је помогла у случају успелог брзог спасавања мале Маше из руку отмичара из Француске, иако тада „Тијанин закон” још није био усвојен.

А ако, захваљујући овим променама, иједна особа убудуће буде спасена, имаће смисла и оправдања сва та залагања да држава покаже више слуха и усвоји решења која могу да значе живот.