Врелина угрожава здравље старијих

У Ургентном центру Клиничког центра Србије ових дана је повећан пријем пацијената старијих од 65 година. Они у ову нон стоп дежурну установу долазе по помоћ у стању потпуне исцрпљености, дехидрирани и са погоршањем хроничне болести. Сваког дана лекари прегледају око 700 људи. Међу њима је доста оних који су тешко поднели високе температуре, каже др Милика Ашанин, директор Ургентног центра. Подаци из литературе показују, додаје он, да овакве врућине доводе до повећане смртности код кардиоваскуларних болесника старијих од 65 година за пет одсто, а за чак 20 одсто оних са респираторним проблемима.

– Велики топлотни талас који је 2003. године захватио Европу покосио је око 70.000 старих људи, највише оних који су живели сами или су били хронични болесници – присећа се др Ашанин.

Ових дана лоше се осећају и старији људи који имају хипертензију, они које мучи отицање ногу, особе са психијатријским проблемима… Врућина погодује колебању крвног притиска, додаје професор др Нада Костић, начелница Одељења ендокринологије Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић”, који старима често падне испод нормалних вредности, због чега се догоди да изгубе свест на улици. Код старијих су крвни судови крти, присутна је и атеросклероза (процес у којем долази до накупљања масних супстанци, холестерола, делова мртвих ћелија и калцијума у унутрашњи зида артерије), чешћи су срчани и мождани удари. Времешни људи лакше губе течност на врућинама, а дехидратација погодује променама у мозгу.

– Београд је град старе популације и неопходна је боља брига о најстаријим суграђанима. Чињеница је да већина њих има мале пензије и да не може да плати боравак у домовима за старе или неког ко ће да брине о њима, о томе да ли узимају терапију, како се хране, да ли излазе по врућини... И ако имају децу, она не могу да буду са њима 24 сата. Често су принуђени да изађу напоље да нешто купе, па колабирају. Многи немају ни клима-уређаје у стану – каже др Костић.

На температури од око 40 степени Целзијуса није лако ни дијабетичарима, као ни онима са поремећајем штитасте жлезде. Дијабетичари на пакленој температури морају посебно да воде рачуна око регулисања нивоа шећера у крви. Може да им се догоди да им на улици „падне шећер” и да се зато онесвесте.

– Свака друга особа оболела од шећерне болести има хипертензију. Зато стално морају да мере притисак како би прилагодили терапију коју пију тренутном здравственом стању. Могу и мало соли да додају храни коју спремају и да уносе довољно воћа и поврћа. Никако се не саветује конзумирање масне хране. Важно је и чешће умивање и туширање. Жене које имају проблем са хипертиреозом, повишеном функцијом штитасте жлезде, такође морају да буду опрезне. Код њих се сада више лучи хормон тироксин, који убрзава метаболизам. Последице су губитак на тежини, убрзан рад срца, повећано знојење, „пропадање” мишића. Централни нервни систем им је угроженији, па су ови пацијенти узнемиренији него иначе – додаје др Костић.

Због тога се онима који пате од хипертиреозе саветује да у јеку сезоне не иду на море, већ да одмор планирају тек у септембру, октобру када су температуре пријатније. Ако се не придржавају савета лекара, могу у тешком стању да заврше у болници. Жене које имају смањену функцију штитасте жлезде такође су осетљиве у овом периоду, па је важно да не излазе из расхлађених домова у периоду од 10 до 18 сати и да узимају прописану терапију.

----------------------------------

Највише пацијената стиже ноћу

Велике врућине и такозвани црвени талас, објашњава др Невенка Зарић, неуролог и начелница Одељења пријема и тријаже Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, утицале су и на повећан број пацијената у овој здравственој установи.

– Највећи број пацијената стиже нам ноћу‎. Када дођу у пријемну службу, они имају повишену телесну температуру и дехидрирани су. Углавном су у питању интернистички и кардиолошки болесници. Тешки пацијенти са анеуризмама и проширеним крвним судовима су у повећаном ризику и посебно би требало да воде рачуна и не излажу се врућини. У болницу „Свети Сава” ових дана је појачан прилив пацијената из других установа, посебно Клиничког центра Србије – каже др Зарић.