Мишел Уелбек прети новинарима „Монда”

Француски Орвел Мишел Уелбек поново је у центру медијске пажње, овог пута зато што је припретио редакцији „Монда”, која је у понедељак почела да објављује серију од шест текстова о овом контроверзном француском писцу. Још у јуну, када су га новинари угледног париског дневника обавестили о намери да о његовом животу и личности направе истраживачку репортажу, писац је одбио да с њима разговара и јавно је затражио од издавача и својих пријатеља да бојкотују „Монд”. Уколико новинари буду упорни и наставе да се распитују о мени, отпочните судски процес, саветује их Уелбек и додаје да су тужбе и пресуде „веома уносан посао”. Ову поруку, како у посебном тексту доноси париски дневник, упоредо са отпочињањем серијала о Мишелу Уелбеку, одаслао је на адресе неким од „најтиражнијих фигура” париске таблоидне сцене. Међу њима је и незаобилазни Бернар Анри Леви, миљеник француских таблоида, шампањски филозоф, како његову склоност ка спектаклима зову озбиљнији медији.

Новинарка „Монда” Аријан Шмен, упркос свему, наставила је са својим послом а сада открива да су многи њени несуђени саговорници послушали писца и одбили да разговарају с њом. Међу онима који су бојкотовали „Монд” су издавачи, уредници, филмаџије и поједини академици, док је Уелбекова бивша партнерка Мари-Пјер Готје једанпут пристала на разговор, а као разлог за отказивање следећег интервјуа навела је забринутост за Уелбеково здравље.

Прошло је само седам месеци од смртоносног терористичког напада на редакцију сатиричног магазина „Шарли ебдо”, када је Мишел Уелбек отказао промоцију новог романа „Покоравање” који је истог тог дана (седмог јануара) изашао из штампе. О садржају ове књиге много се и бурно дискутовало и пре него што се појавила у француским књижарама. Говорило се да овај писац, одраније познат по свом непријатељском ставу према свакој религији, нарочито према исламу, промовише исламофобију и тиме доприноси растућој популарности десничарске лидерке Националног фронта Марин Лепен. Карикатура Мишела Уелбека притом се нашла на насловној страни „Шарли ебдоа” на дан кад су исламски терористи починили масакр у Паризу, што се опет поклопило с даном кад је почела продаја „Покоравања”. Аутор је из безбедносних разлога евакуисан из Париза. Ова брутална коинциденција допринела је томе да прво издање „Покоравања”, у тиражу од 220.000 примерака, буде распродато у рекордном року, док је одмах потом плануло и 270.000 примерака „Покоравања” преведеног на немачки. У рекордном року, месец дана пошто се појавила, књигу је са француског превео на српски Владимир Д. Јанковић и она се, у издању „Боока”, продаје у београдским књижарама.

Америчким и британским издавачима није се журило с преводом, тако да „Покоравање” на енглеском језику треба да изађе на тржиште тек у септембру. Таман кад се разбукти полемика око аутора и подгреје расправа око његове ексцентричности. То је увек добар подстицај за продају књиге.

Потражњу за овим романом испрва је подгрејавао његов синопсис, док га је ретко ко истински и прочитао. У Уелбековој политичкој фантастици председник у Француској 2022. године постао је муслиман, изабран на регуларним изборима уз помоћ других постојећих странака које су се ујединиле против десничарске странке Марин Лепен. Француска, а с њом и већи део Европе, улази у нову еру. Уморна и истрошена јудео-хришћанска Европа лако прихвата најмлађу и најпродорнију монотеистичку религију. Ислам уноси нову енергију и смисао у живот дојучерашњих либерала. Главни јунак Франсоа преобраћа се у муслимана и не жали за животом који је оставио за собом.

Тек касније појавиле су се озбиљне критике „Покоравања”, из којих се може закључити да се овог пута сатира Мишела Уелбека обрушила на француско летаргично друштво и да се аутор због тога пре може назвати франкофобом него исламофобом.

До сада објављени текстови у „Монду” описују међутим тамне и светле стране Уелбекове личности, а мање се баве оценом његовог књижевног дела.

„Он глуми жртву, представља се као особа опрхвана патњом, којој је уметност омогућила да надиђе своју жалосну судбину, а у ствари, Уелбек је постао прави тиранин”, каже један неименовани пријатељ коме се „Уелбек увек дивио”. У првом од шест наставака серијала „Шест живота Мишела Уелбека” новинарка одлази у један облакодер у париској кинеској четврти где сада живи најпродаванији француски писац и добитник највиших признања, међу којима је и награда „Гонкур” (2010). За сада нема нових спектакуларних детаља о његовом лику.

„Монд”, међутим, открива да је Уелбек најавио да ће дати интервју десничарском недељном додатку „Фигароа”, који је својевремено у књизи полемика „Непријатељи јавности” написаној заједно с Бернар Анри Левијем назвао обичном новинарском крпом.

Уелбеку није први пут да прети и застрашује новинаре. Денис Демонпион објавио је 2005. године „Уелбекову неауторизовану биографију” пошто је претходно одбио Уелбеков предлог да његове примедбе на текст буду укључене као фусноте у ову књигу. Та биографија открива, између осталог, да је Уелбек две године старији него што је тврдио, и да му је мајка, с којом је био у тешкој свађи, у то време још била жива, иако је он тврдио да је мртва.

Предвиђа се да ће рат између новинара „Монда”, једног од ретких дневних листова који још покушава да одржи ниво у професији, и Мишела Уелбека трајати до исцрпљења. Париски лист препознаје уметнички квалитет најчитанијег француског писца, али брани своје право да опише његову противречну личност. Тек ће се показати колико ће редакцију коштати одбрана овог професионалног права. И колико ће Уелбек и његови пријатељи бити на добитку.