Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Робови медија и пропаганде

Робови медија и пропаганде
Били Џо Армстронг, вођа групе „Грин деј” (Фото Бета)

Композиција „Амерички идиот” групе „Грин деј” спада у ону врсту песама које се баве све присутнијом заглупљеношћу просечног житеља САД, нараслом посебно у време када је најмоћнијом земљом Запада владао Џорџ Буш, и када је вођен бесмислени рат у Ираку.

То је период када су се САД претварале у оно што, нажалост, све више постаје очигледно: земљу људи који су толико потпали под утицај медија да, практично, више и не размишљају својом главом. Чак и многобројне ТВ компаније које се баве квазинаучним, квазиисторијским, квазисоцијалним темама... свој посао свеле су на пуку пропаганду и оправдање актуелног америчког политичког, економског и социјалног живота. И све то подваљују многобројном гледалишту које је у старту, још од најнижег школског узраста, истренирано да верује свему што види на екрану или прочита у таблоиду, наравно, обогаћеним најшаренијим рекламним паролама.

Мало је оних који ће као „Грин деј” рећи: „Једна нација контролисана медијима. Информативно доба хистерије. Ово је позив на стварање идиотске Америке. Добро дошли у нову врсту притиска. Уздуж и попреко отуђене земље, где много шта није смишљено како ваља. Телевизијски снови о будућности. Ми не спадамо у оне који ће да их следе и за то постоји много разлога”.

Већ и сам наслов „Амерички идиот”, и поред своје, наизглед, патриотске поруке, указује на ауторово мишљење о данашњим политичарима и медијима који публикуму говоре шта да гледају, шта да купују, у шта да верују... „Претварају нас у идиоте без икаквог сопственог мишљења”, наглашава песник.

Интересантно је да је, док је рађен албум са овом композицијом, неко успео да из студија украде снимке свих 20 припремљених песама. „Напустили смо студио, вратили се следећег дана и схватили да су све траке украдене”, испричао је гитариста и вођа бенда Били Џо Армстронг и закључио: „Али ’Амерички идиот’ је ионако говорио о грешкама које као друштво правимо и како би требало да их исправимо”.

Како је написао један поштовалац групе „Грин деј”, ова композиција је сатира на све што се на америчкој политичкој сцени дешавало те 2004. Доказ да је „експеримент” успео је то што се на разним интернет-форумима јавила гомила људи који су или осуђивали или подржавали песников став, и при томе се још дубље заглибљивали у причу о просечном Американцу као конзументу свега што му медији потурају.

„Добро је што су момци из групе успели да пошаљу такву политичку поруку и разобличе већину која је исувише лења да схвати како је изманипулисана од стране медија и политичара који воде земљу, али и оних који би хтели да заузму њихово место”, закључак је једног слушаоца.

Цела прича „Грин деја” одлично се уклапа у атмосферу панка (мада њих не сврставају сасвим у ту категорију), а који је као своје теме прихватио уметничко расправљање о стварима од животне важности за обичног грађанина. Наравно, и пре панкера је било стваралаца који су се дотицали „незгодних друштвених тема”. Али то као да је био посао протестних певача, дакле оних који су и иначе себе више доказивали као песници који слушаоцима преносе слику друштва са свим његовим добрим и лошим странама.

Момци из америчког бенда добро су уочили чему води стање у ком се налазе САД и чему води свакодневно „утуцавање” грађана. Они зато и кажу да нити желе, нити спадају у ту категорију становништва. Јер за то постоји „и те како много разлога”.

Амерички идиот

Нећу да будем амерички идиот

Не желим више нацију под капом медијима

Да ли чујеш звукове хистерије

Безумно туцање Америке у главу

Добро дошли у нови облик напетости

Свуда широм нације отуђених

Где није баш све предвиђено да буде како ваља

Телевизијски снови о будућности

Ми нисмо они који би требало да их следе

И о томе можемо много да расправљамо

Па, можда сам ја хомосексуална Америка

У сваком случају нисам део агенде „црвеновратих”

Сада се сви баве пропагандом

И певају заједнички у славу ере параноје

Добро дошли у нови облик напетости

Широм отуђене нације

Где није све смишљено да буде како ваља

Телевизијски снови о сутрашњици

Ми нисмо од оних који су предвиђени да их следе

За то постоји много разлога

Не желим да будем амерички идиот

Једна нација контролисана медијима

Информативно доба хистерије

Ово је позив на стварање идиотске Америке

Добро дошли у нову врсту притисака

Уздуж и попреко отуђене земље

Где много шта није смишљено како ваља

Телевизијски снови о будућности

Ми не спадамо у оне који ће да их следе

За то постоји много разлога 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.