Зашто Хомс кад може Минхен

„Амнести интернешенел” критиковао је Александра Вучића што је Ангели Меркел обећао да ће укинути социјалну помоћ грађанима Србије којима је Немачка одбила азил, шаљући их као лажне азиланте натраг у Србију.

Премијер је у праву што се бори за то да Србија због лажних азиланата не изгуби безвизни режим са ЕУ, као што је и „Амнести интернешенел” у праву када примећује да ће Вучићево обећање Меркеловој „гурнути депортоване Роме у сиромаштво”. Канцеларка је позвала Вучића у Берлин да јој помогне у решавању избегличке кризе, али део приче је и да она жели по кратком поступку да депортује Роме са југа Србије и тако ослободи место за тражиоце азила, из Сирије, Либије, Авганистана...

Сада смо добили макар делимично одговор на питање коме ће ЕУ закинути социјална давања да би се помогло мигрантима са Блиског истока и Африке. Ромима. За почетак. Али, зашто је важније помоћи невољницима из Сирије него Ромима из Европе? Зар Роми нису у свакој европској земљи дискриминисани, најсиромашнији слој друштва? То су само нека од легитимних питања која постављају мање богате, источноевропске чланице ЕУ, због чега су у имућним западним чланицама, најодговорнијим за ратове од Либије до Авганистана, окарактерисане као нехумане и ксенофобичне, као „друга Европа” која са оном „првом” не дели исте вредности попут хуманости.

Подсетимо се да нико у Немачкој није ни поменуо хуманост када је требало помоћи Грчкој. Инсистирано је да Атина мора да поштује правила ЕУ. Сада Берлин руши правила, наводно због хуманости.

Но хуманост не значи да ствари треба гурати под тепих и избегавати питање одакле новац за смештај миграната када та ставка није предвиђена у буџету ЕУ. Шта ћемо и са тим што међу тражиоцима азила има много оних који не стижу из делова Сирије разорених ратом, већ из земаља у којима је живот много тежи него у Европи. Људи се селе да би добили ону врсту егзистенцијалне сигурности која се у Европи подразумева.

Али може ли се цео свет преселити у Европу? Судећи према транспарентима „Избеглице су добродошле!”, које се ових дана виђају по европским престоницама, рекло би се да може. Када то види човек из региона захваћеног ратовима и кризом, чак и онај коме живот није угрожен, логично је да каже себи: „Па, зар мени није боље да живим у Минхену него у Хомсу?”

Само да ли је у реду избацити Роме из Србије да би се збринули Сиријци из Хомса? Ако је социјална помоћ у Унији већа од плате радника Србији, зар није разумљива жеља наших становника да се преселе у Немачку. Када би и грађане Србије дочекивали речима добродошлице као и мигранте који недељама улазе у ЕУ, вероватно би се и Пожаревац преселио у Париз.