Ипсилон Ж дабл ју Ђ

Хоћете ли ЋЋ или ипсилон Ж, упита ме љубазна службеница МУП-а недавно када сам регистровао ауто. Збуних се пред овом лингвистичком питалицом, али ипак одлучих да избегнем комбинацију са једном непознатом и одабрах квачице. Који геније је смислио правопис за српске регистарске таблице? Полиција има дара за граматику. Зато јој је држава поверила да брине о језику на таблицама.  

Српске власти реагују на разбијање ћириличних табли по Хрватској, а у Србији су три милиона табли исписали англосрпским језиком, латинично-алфабетским писмом. Треба им одати признање, елементе кинеског и арапског писма нису користили.

Када је народна милиција уводила нови правопис на српске друмове оштро је реаговала САНУ. Тражили су да држава хитно одобри средства за наставак на раду српскохрватског речника. Догурали су до слова О у последњих 50 година па је штета да прекидају.

Муњевито је реаговало и Министарство саобраћаја. Готово исто као и онда кад је садашња министарка усвајала нове саобраћајне прописе за младе возаче. Срећа па памћење у народу не траје дуже од недељу дана.

Министарство културе бринуло је о језику. На Вуковим сабору. О словима на ауто-таблицама брину други. Тадашњи министар је одавно заборављен. Садашњи ће остати упамћен по инсталацијама часовника испред музеја. А и писмо би могло да тамо заврши.

Регистрације у Србији, БиХ, ЦГ и Македонији биле су ћириличне све до 1961. када је стандардизован српскохрватски језик. А стандарди кад се достигну тешко их је мењати. Домаћи ћириличари тражили су да нове таблице буду на ћирилици. Полицајци су их уверавали да тако никада нећемо у Европу јер нас нико, па чак ни њихови полицајци, неће разумети. Како су Бугари тамо отишли, нико не зна. Још је чудесније како су успели да угурају ћирилицу на евро (валута за коју половина Срба верује да се изговара еуро).

Уз Келте Срби су једини народ који има два писма. Ћирилицу су чували више од осам векова. Пола века од стандардизације половина Срба више је не користи. Ћирилицу чека судбина Келта.

У ћириличним земљама у којима немају латиницу ипак возе аутомобиле. Питање таблица лако су решили: узели су слова која су иста и на једном и другом писму и са три или четири броја направили довољан број комбинација. Нашим полицајцима није било довољно ни 30 латиничних слова из српског па су узели још понеко енглеско икс, ипсилон, дабл ју... Сва срећа да не живе у Русији. Морали би дописати бар још тридесетак слова. Чак ни та дописана слова им нису била довољна па су за таксисте смислили да имају четири броја између слова. 

Смешна слова на таблицама нису само правописна бирократска брљотина. То је савршен пример хаотичног стања у друштву у коме је и глупост могуће озаконити. Она је ушла на таблице уместо и латинице и ћирилице.