Бан Ки Вук

И Македонија има кандидата за генералног секретара Уједињених нација. Влада у Скопљу објавила је да је потенцијални наследник Бан Ки Муна некадашњи министар спољних послова Македоније и некадашњи председавајући Генералне скупштине УН, Срђан Керим.

Иако се он не котира најбоље на међународним дипломатским кладионицама, Македонци су ипак одлучили да искусног играча укључе у трку за престижну фотељу на Ист Риверу. Рачунају, ваљда, ако је дошао ред на источну Европу да да генералног секретара УН, зашто да се не укључе у трку? Шта могу да изгубе?

За сада се, као кандидати из региона, од Керима много боље котирају садашња директорка Унеска Бугарка Ирина Бокова, како због свог богатог дипломатског искуства, тако и због својих веза са Хилари Клинтон, што значи да Бокова, заправо, сурфује ка УН на таласу америчке подршке. Како у неформалним дипломатским круговима све више преовладава мишљење да би Бан Ки Муна требало да наследи жена, стижу и жене кандидати, па је министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић такође огласила своју званичну кандидатуру. Шта Хрватска има да изгуби?

А шта чини Србија? Гласно ћути, иако је поново на гласу као лидер у региону. Иако има Вука Јеремића који је, попут Керима, био и шеф дипломатије, и председавајући Генералне скупштине Уједињених нација. С том разликом што би шансе Вука Јеремића, наравно уколико би добио подршку српске владе, биле далеко веће не само од Керимових, већ можда и од поменутих дама. Вук не би морао да се пресвлачи у Црвенкапу ни због евентуалног геополитичког феминизма.

Зашто се онда Влада Србије толико премишља да кандидује Јеремића за Бан Ки Вука? Тиме би показала не само да има достојног представника за шефа светске организације, већ би и, у случају да Вук не прође и остане гладан, остварила знатну колатералну добит од његове кандидатуре. Наиме, реч је о глобалној политичкој промоцији Србије, без потребе да се такво оглашавање закупљује. Мало ли је, на ову скупоћу?

Да ли је, можда, разлог за тишину у Немањиној 11 и то што би, несумњиво амбициозни Бан Ки Вук временом почео да све више и више расте, иако је, у својој 40. години, достигао 170 центиметара, те би почео да снева – како се од Вука постаје Вучић? Али, како се генсек УН бира следеће године, а мандат му траје пет година, што у балканском временском календару представља читав један век, пре ће бити да Вучић и Вук тврде пазар, очекујући, ваљда, да извуку што више један од другог.

Ако, којим чудом, а чуда се дешавају, зар не – Вук постане генерални секретар УН, његова евентуална еволутивна контрареволуција, да порасте у Вучића, биће остварива тек после шест година. За то време, ко зна како ће изгледати свет, какви ћемо бити ми, а какви ће бити и Вук и Вучић. Или, што би се рекло, ко жив, ко мртав!

Зато влада треба да кандидује и подржи Вука, макар то и чинила као лисица!