Чувар зида

Мора да је Милановић гледао култну серију „Игра престола”, чије су неке сцене снимане и у Дубровнику. Да ли због згодног Џона Сноуа или зато што се на граници Седам краљевстава идентификовао се с Чуварима зида, тек, хитро се испео на врх високог леденог зида који раздваја варваре од оних који су тек недавно престали да једу људско месо. И док је покушавао да организује одбрану, гледајући с висине како дивље хорде и друга митска бића јашу мамуте и дрмају његову гвоздену капију, прво је смислио план А, па план Б. Али, када је после 16 сати схватио да ће „ходачи” ипак успети да се попну преко зида, досетио се плана Ц и почео да баца бачве ужареног уља на дивљаке.

Истина, угледни правник и дипломата је, организујући одбрану границе, смањио предност ХДЗ-а у односу на његову „ноћну стражу” (СДП) за два процента. Али, Чувар зида је и даље бринуо што је други на листи најнеполуларнијих вођа (тек 7,5 одсто), док у Краљевству седи најпопуларнија краљица Колинда (са скоро 30 одсто подршке Оштрозимљна). А за два месеца ће у „демокрацији” морати да се гласа, а термин ће одредити – баш Колинда.

У тој паници овај полиглота (говори енглески, француски и руски) тада је почео да користи пургерски речник који нико од њега није очекивао. Толико се уживео да је сваког дана бацао све више ужарених бачви, шарао је, присећао се вицева и доскочица; заборавио је да је кренуо од „кукурику”, па је умислио да је орао и да га нападају „мухе”, варвари и „свето тројство” (Србија, Мађарска и Колиндин ХДЗ).

Онога који је по суровости засенио све остале, у прву владину службу, Министарство спољних послова, примио је 1993. хадезеовац Иво Санадер. Већ следеће године је отишао у мисију Оебса у ратни Азербејџан и остао целих 45 дана. По препоруци, Фрањо Туђман га 1996. шаље као саветника у хрватску мисију при НАТО-у и ЕУ у Бриселу. Осетивши моћ Седам краљевстава, од невидљивог члана СДП-а, уз малу помоћ „екипице”, после повлачења Ивице Рачана 2007. успева да постане шеф странке. У предизборној трци 2011. имао је потребу да доказује да му ниједно крвно зрнце није српско, а тада је испричао, ваљда да би се допао гласачима, да је у младости био бунтован и склон тучи.

Постао је премијер у децембру те године, освојивши већину с „кукурику” коалицијом. Усташку власт у Другом светском рату је сматрао најцрњим поглављем националне историје, а део Србије је био одушевљен његовим избором. Потом је бранио употребу ћириличног писма на таблама у Вуковару, али је на обележавању „Олује” у Книну прошле године дочекан повицима: „Скидај га!”.

Моћној Ангели Меркел се замерио када је одуговлачио с изручењем Немачкој бившег удбаша Јосипа Перковића, оптуженог за учешће у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића. Уследио је политички шамар јер Ангела није дошла у Загреб на прославу уласка Хрватске у ЕУ.

Вероватно да би поправио односе с најмоћнијом у Седам краљевстава, применио је исти принцип – није дошао на Самит ЕУ и Кине у Београд, пошто се Србија није оградила од Шешељевих изјава.

Што би Оштрозимљани рекли: „Зима долази”, а ваља остати с оне стране зида.