Вучић исправља своју комисију

 Премијер Александар Вучић јуче је практично демантовао владину Комисију за давање сагласности за ново запошљавање тиме што је негирао да је 9.000 људи добило посао у јавном сектору док је на снази била забрана запошљавања. Такве информације назвао је бесмисленим и нетачним, тврдећи да је у свим министарствима и јавној администрацији смањен број запослених. Уједно је и најавио још отпуштања.

„Када је реч о онима који су запослени на неодређено време, свуда имате пад броја запослених”, објаснио је Вучић.

При томе, додао је, можда само у једном министарству и то, како је навео, силом прилика, има 10 или 12 радника вишка. Сви остали имају мање запослених. Према његовим информацијама, број запослених у јавном сектору мањи је за око 7.500 људи. „Али како сад неком да објашњавам да не може да се мери јануар са јулом, већ јул са јулом”, приметио је Вучић.

Како је дошло до тога да председник Владе негира наводе владине Комисије за давање сагласности за ново запошљавање? Ова институција доставила је “Данасу” податке да је од јануара 2014, од када је на снази забрана запошљавања, до 15. септембра ове године за стално је запослено 8.744 службеника. Од тога је 7.055 примљено на неодређено, а 1.698 на одређено време. У истом периоду, Комисија за давање сагласности одбила је захтев за примање 11.532 особа у стални радни однос.  Према нашим сазнањима, Комисија је направила пометњу тиме што је новинарима, на основу одлуке Управног суда ком се жалио новинар Данаса Бојан Цвејић, доставила податке о томе да је дала 9.000 сагласности за запошљавање, а да није разјаснила да ли су сви који су добили сагласност након тога и запослени. Тако је, на пример у изјави за „Политику”, министар Расим Љајић истакао како је добио сагласност за запошљавање троје нових службеника, али да није запослио ниједног, јер систематизација још није донета. Чланови Комисије су због ове непрецизности критиковани у влади, па је неспоразум покушало да „испегла” Министарство државне управе и локалне самоуправе тиме што је објавило да је број запослених смањен за нешто више од 7.000 људи. Кад ни то није помогло да се ствар рашчисти, ускочио је премијер Александар Вучић који је истакао да је информација о 9.000 новозапослених “бесмислена и нетачна”.

Да не буде забуне, паралелно са запошљавањем људи у државним службама било је и смањења броја запослених. Према рачуници Фискалног савета, из јавног сектора је у том периоду отишло 18.000 људи, а највећи број њих је отишао у пензију. Ипак, и подаци Фискалног савета показују да је замењен скоро сваки други, јер је новозапослених, према  рачуници Савета, било нешто више од 8.000. 

Проблем је, међутим, што је Комисија за давање сагласности морала да поштује правило по коме, пре него што запосли једну особу из јавног сектора, петоро мора да оде. Да је тај принцип поштован, из јавног сектора је морало да оде чак 45.000 људи пре него њих 9.000 добије посао. Да ли је то било тако, од владине Комисије нисмо успели да сазнамо.  Њени чланови на на наше мејлове нису одговарали, а председник комисије Небојша Мијаиловић, који је истовремено и државни секретар у Министарству финансија, рекао је да о томе не може да говори и да сва питања пошаљемо писаним путем на адресу Комисије, што смо ми већ учинили прошле недеље. Мијаиловић је за председника Комисије изабран одлуком владе од 14. августа 2014.  

Ни Новак Недић, генерални секретар владе, није одговарао на наше поруке и позиве.

Подаци Министарства државне управе и локалне самоуправе показују да се број запослених у јавном сектору у периоду од децембра 2014. до јуна ове године смањио за 7.251 особу. Од тога је на платном списку јавних предузећа мање 5.783 људи, док је из јавне управе отишло 1.468 службеника.

Да ли је неко од новозапослених 9.000 добио ангажман и у јавним предузећима, нисмо успели да сазнамо. Државни званичници о томе одбијају да говоре. Сви истичу да је било смањења броја запослених. Тако је недавно Жељко Сертић, министар привреде, истакао да је број запослених у јавним предузећима у првом тромесечју ове године био за три одсто мањи од броја који је планиран програмима пословања, док су средства за исплату истовремено зарада била мања за девет одсто.

----------------------------------

Јавни сектор највише запошљавао

Аутори „Кварталног монитора”, публикације коју издаје Економски факултет, анализирајући податке о незапослености дошли су до закључка да се у делатностима које доминантно припадају јавном сектору бележи значајан раст броја запослених. Државна управа, одбрана и обавезно социјално осигурање (Фонд ПИО) бележе раст од 9,5 одсто. Међугодишњи раст броја запослених у образовању у другом тромесечју износи 16 одсто. Број запослених у образовању је повећан за 24.000 радника у другом кварталу ове, у односу на исти период претходне године, показује анализа „Кварталног монитора”. Међугодишњи раст броја запослених у здравству износи нешто више од 15.000.

„Уколико узмемо у обзир да је на снази забрана запошљавања у јавном сектору, целокупан раст броја запослених требало би да се односи на приватни сектор што је мало вероватно, јер би то подразумевало отварање стотина приватних школа, болница и ординација током последњих годину дана”, пише у „Кварталном монитору”.

Осим тога остаје нејасно како је могућ толики раст броја запослених уколико је бруто додата вредност у државној управи и обавезном социјалном осигурању, образовању и здравству пала за 2,9 одсто.