Бајден одустао од трке за председника

Амерички потпредседник Џо Бајден је испред Беле куће у друштву Барака Обаме саопштио да се неће кандидовати за место свог шефа након што је неколико месеци пуштао „пробне балоне” и коначно одустао схватајући да не може да сустигне одавно укључену политичку машинерију Хилари Клинтон.

Откако је бивша државна секретарка упала у невоље са мејловима, због којих је чак и ФБИ покренуо истрагу, Бајден је наговештавао да би могао да затражи номинацију Демократске странке и оспори лидерски статус партијске супарнице. Како пише „Њујорк тајмс”, иако потпредседник није званично улазио у трку, он је водио невидљиву кампању, прекидајући је када је постало очигледно да су се моћне демократе, финансијери странке и партијски оперативци већ одлучили за некадашњу прву даму.

Био је највећа нада противника Хилари Клинтон, посебно оних који су веровали да она нема шанси против републиканског кандидата. Сада за озбиљног такмаца има једино Бернија Сендерса, кога се, међутим, плаши далеко мање него Бајдена јер је сенатор, за америчка схватања, крајња левица и нема превелике изгледе код већине гласача Демократске странке.

Одустајући од борбе, Бајден је некадашњој сенаторки из Њујорка уручио најлепши поклон, али јој је ипак упутио и критике ниједном не спомињући њено име. Обраћајући се јавности овим поводом, потпредседник је истакао да републиканци „нису непријатељи” демократа, чиме је алудирао на изјаву Клинтонове да су конзервативци непријатељи на које је најпоноснија. Подвукао је и да њихова странка мора поносно да брани све што је урадио Обама, што је, опет, алузија на њено све приметније дистанцирање од председника.

Ривалство Бајдена (73) и Клинтонове (68) одавно тиња јер обоје сматрају да имају право да наследе Обаму. Како сазнају амерички медији, потпредседник се разбесни на помен њеног имена јер сматра да је она неправедно избила у први план док је он прави носилац и настављач политике шефа Беле куће. Покушавајући да донаторе Демократске странке и њене истакнуте чланове преведе на своју страну, Бајден их је подсећао да се Клинтонова успротивила Обаминој стратегији у Сирији, тражећи жешћу акцију Пентагона. Почела је и да напада споразум о слободној трговини међу земљама Пацифика, иако је на њему радила са шефом Беле куће док је била на челу америчке дипломатије. И њени сарадници у изборном штабу, као и она лично, водили су прљаву кампању и упорно позивали Бајденове подржаваоце да би изразили „разочарање” због те подршке.

Обамин заменик није подржао Клинтонову у страначком надметању нити у рингу у којем ће се, сва је прилика, следеће године наћи преко пута републиканског кандидата.

Да је утрчао на терен, Бајден би, како јавља „Лос Анђелес тајмс”, могао да рачуна на петину симпатизера демократа. Гласове би углавном „отео” од Клинтонове јер обоје припадају естаблишменту и имају слично бирачко тело – гласаче који сами за себе кажу да су умерени, Афроамериканце и Латиноамериканце. Сендерс је противник система. Инсистирајући на повећању пореза за богате и регулацији Волстрита, привукао је углавном беле, високо образоване грађане, противнике крупног капитала односно корпоративне Америке. То је натерало Клинтонову да и сама у кампањи скренуо лево и прикаже се прогресивнијом него што јесте, посебно пред излазак на биралишта у Ајови и Новом Хемпширу, где ће се одржати први страначки избори (прајмерис) почетком следеће године и где није превише одмакла од другопласираног. Ипак, у остатку земљу ужива далеко већу предност. Када јој се прелију гласови несуђених Бајденових гласача, то је већ 56 одсто подршке насупрот Сендерсових 32.

--------------------------------------------------------------------

Подршка Клинтоновој и Сендерсу

Ајова

Клинтонова 48 одсто

Сендерс 41

Нови Хемпшир

Клинтонова 47

Сендерс 39

Цела земља

Клинтонова 56

Сендерс 32