Изложба за стрпљивог посматрача

Стваралаштво сликарке Љиљане Јарић Шебек, у континуитету од три деценије, одвија се у једном лаганом истраживачком току обележеном егзистенцијалним питањима и дилемама блиским животу и опстанку жене-уметнице јуче и данас, овде и тамо. Наиме, искуства боравка у иностранству начинила су је да брже и боље савлађује практичне лекције које диктира савремена уметничка пракса, а да притом сачува сопствени уметнички интегритет. Цртежу и његовој медијској отворености Љиљана Јарић посвећује велику пажњу, а у новим радовима она у привидној лакоћи стваралачке игре сублимира простор цртежа и његову материјалност. Ова изложба тражи стрпљивог посетиоца однеговане визуелне и интуитивне природе коме је пружена могућност да се упусти у ишчитавање и откривање тајних и шифрованих порука сачуваних у слојевитом ликовном запису. Софистицирани дух ових колажа истакнут је и самом поставком која је конципована из неколико проблемски блиских поетско-визуелних сегмената међу којима се издваја веома дугачак низ сачињен од уритмованих колажних ситуација. Ова серија колажа непретенциозних димензија (14x14 цм) базирана је на рециклажи и монтажи различитих цртачких творевина на провидним фолијама и племенитим папирима које ауторка цепа, реже, црта тушем и оловком, боји акварелом, пастелом и гвашем, уписује рукописне знаке концем, а потом њиховим услојавањем структурише флуидне и транспарентне визуелне јединице јаких меморијских кодова. У овим радовима се, пре свега, афирмише изузетан осећај за природу материјала и освојена стваралачка слобода да се богатом ликовном синтаксом истражује моћ визуелне поруке.

Поред природе материјала и његових тактилних својстава, квалитет ових радова различитих рукописних форми је и у принципу аналитичности и дијалогу празнине и знака као и у њиховим полифонским тоновима насталим у ваздушном простору који је остављен да трепери између услојених дубина цртежа/колажа. Јер, њене увежбане и осетљиве руке у процесу рада са папирима и њиховим услојавањем стварају богате ликовне текстуре чувајући трагове геста и ритмове композиције који пулсирају у својим фрагментарним пољима. Унутрашњи трептаји, ментална стања и ситуације, међупростор између себе и других, пријатно сањарење и/или трагање за собом, део су аутобиографског дискурса преведеног у деликатне поетске метафоре. О њиховој сензибилизованости и богатим асоцијативним могућностима којима Љиљана Јарић испитује границе слободе цртежа пише Бојана Бурић у свом изузетном есеју насловљеном „Још увек цртеж...“.

Без обзира на велике промене у визуелним уметностима и доминацију електронске слике у новом миленијуму, цртеж је сачувао референтну позицију и статус активног медија који свакако зависи од креативних индивидуа и њихове стваралачке моћи. У својој уметничкој пракси Љиљана Јарић Шебек је убедљивим и аутентичним визуелним рефлексијама и интроспективним ослушкивањем сопственог бића исказала искрену наклоност и енергетски потенцијал у овом медију.