Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Први штенци из епрувете

Први штенци из епрувете
Женка пса окотила је седам здравих штенаца, мешанаца бигла, лабрадора и кокер шпанијела (Фото Ројтерс/М. Керол)

Њујорк – Четири деценије од рођења прве „бебе из епрувете” и после много неуспелих покушаја, у Њујорку је на свет дошло прво легло штенаца зачетих вештачком оплодњом.

Женка пса, у чију је материцу унето 19 ембриона, окотила је у јулу седам здравих штенаца, мешанаца бигла, лабрадора и кокер шпанијела, саопштили су истраживачи са Корнел универзитета, пренео је Танјуг.

„Од средите седамдесетих година прошлог века људи су покушавали да дођу до овог резултата, али све досад без успеха”, казао је вођа тима, др Алекс Трејвис, пренео је АФП.

Трејвис је подсетио да се вештачка оплодња код људи користи дуже од 30 година. Прва беба рођена вештачког оплодњом на свет је дошла 1978. године у Великој Британији, где је установљена та медицинска техника, подсетила је Бета.

Трејвис, професор биологије са Ветеринарског факултета у Њујорку, објаснио је да су тек сада о овоме обавестили јавност јер су желели да прате развој штенаца током прва три-четири месеца живота, као и њихова здравствена стања како би били сигурни да су пси добро и здраво.

„Вантелесна оплодња је важна, јер нам омогућава да сачувамо од изумирања угрожене врсте паса”, нагласио је Трејвис и додао да се та техника, може користити и за спречавање наследних болести код паса. Наравно, уз неке генетске модификације.

Сви штенци су удомљени, осим једне женке која ће остати на Ветеринарском факултету у Њујорку. Научници су им наденули имена по боји лака којом су им намазали ноктиће. Др Трејвис је усвојио два пса – Реда и Грина.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.