Клугова модерна бајка

Специјално за „Политику”
Марибор – Свог „Пер Гинта”, тај чудесни комад, Ибзен је назвао само „догађајем”. Та једноставна терминолошка одредница у основи може бити врло тачна. Важно је само да је добро дело у добрим рукама, као што се то недавно десило у Словенском народном гледалишчу у Марибору, где је познати кореограф Едвард Клуг поставио истоимени балет. Том изузетном догађају велики допринос дао је и тумач насловног лика, млади београдски играч Милош Исаиловић.

А тај нарцисоидни Пер Гинт, који је и самом себи идол, лажљиви маштар и (само)преварант, заводник, жељан богатства, жена и авантура, Ибзенов је урлајући дечак у непрестаном трагању за својим идентитетом. И такав је инспирација многим уметницима. Креатори игре можда су његови  најпривилегованији читачи и преносиоци на сцену, пратећи својим кореографским покретом – мишљу узбудљив и драматичан пут хероја ове нордијске бајке. Пер Гинт је заиста био изазов за многе: чувеног Џона Нојмајера (Хамбург балет), Бена Стивенсона (Хјустон балет), Хајнца Шперлија (Циришки балет), Михаелу Атанасиу (Балет Народног позоришта Београд и Букурештанска опера), Сташу Зуровца (Мадленијанум)… И сада, ево, и представе изузетног и нама добро познатог Клуга, вишеструког госта Београдског фестивала игре, а потом и аутора комада Битеф денс компаније –  „Божанствене комедије” (добитник Парлићеве награде) и „Птица” Аристофанових.

Клуг је ову модерну кореографску бајку, намењену свом Мариборском балету, дуго носио у глави. Више од три године био је опседнут том идејом, либретом, разноразним драматуршким решењима... да би све то у њему коначно „експлодирало” и било готово у балетској сали за мање од два месеца. Поверава ми се кореограф с којим сам својевремено сарађивала:„Представу сам стварао интуитивно, пратећи психолошка стања протагониста. Хтео сам да изађем из свог уобичајеног кореографског концепта, упустио сам се у причу и догађаје који су некад реални, али често и на ивици надреалног. Ибзен ме је водио, док ми је Григ задавао већи проблем. Мучио сам се како да из његових концерата и камерних дела, из једног таквог потресног музичког пејзажа, извучем оно за мене најбоље”.

Са одличним Симфонијским оркестром СНГ-а и диригентом Сајмоном Робинсоном, и изврсном младом пијанисткињом Мајом Гомбач, Клуг је тим живим звуком додао квалитет више овој представи. Елипсаста стаза на сцени као метафора кретања, једна стена, сведени костими хладних боја у сценама на северу и јарких у ужареној Африци, бели на телима лудака, који откривају гологуза изгубљена бића, све то је модеран дизајн сценографа Марка Јапеља и костимографа Леа Кулаша, који изврсно следи Клугову идеју.

Пред гледаоцем је једна кристално чиста драматуршка линија, духовите сцене пљачке у Мароку, наказни Тролови налик Гормитима, лудница у Каиру у којој су доктори луђи од пацијената, нежни дуети са Солвејг, која је ту увек и свуда, и драматична смрт мајке Асе у којој нема ни трунке драме. Старе каруце лагано клизе рампом, а у њима, једно уз друго стешњени, опраштају се заувек мајка и син. Апсурд и самоиронија врцају представом, коју су на гостовању у препуном љубљанском Цанкарјевом дому испратили овацијама, док јој у Марибору скандирају.

На јесен ће је Клуг, уз асистенцију играча Исаиловића, пренети на сцену у Естонију. Све то само је потврда да за потписницу ових редова пут у Марибор није био узалудан. Поготову ако сте некад и сами играли улогу Асе, Пер Гинтове мајке, онда у то и сентименталне разлоге треба урачунати. Тим пре што је та наша београдска била вишеструко награђивана и управо у Словенији, на чувеним љубљанским Крижанкама, проглашена представом године у земљи.

Али од успомена много важнији мотив да се буде тамо јесте овај Клугов чаробни излет у просторе бајке и сјајна плесна креација младог Милоша Исаиловића, Клуговог изабраника за улогу Пера, о коме нам је рекао:„Након сарадње са њим у `Птицама` био сам одушевљен интелигенцијом тела тог младића, начином на који он ненаметљивом, природном глумом и тачним тајмингом успева да пренесе суштину лика. Одмах сам знао да је он мој идеални Пер Гинт. Желим да га промовишем и да му помогнем да се отисне даље”.

У региону високо позициониран кореограф, Едвард Клуг чест је гост европских балетских компанија, тако да је моментално преокупиран радом на новом пројекту – за чувени НДТ(2) из Хага, чија је премијера у фебруару. Помену нам и будућу кореографију „Мајстора и Маргарите”, за Циришки балет 2018. године. „Како је то далеко”! – гласно помислих. – „И није, само нека нас здравље послужи. Време лети”, узврати кореограф који већ размишља о том новом „догађају”, али по Булгакову! Воли он плес по великој литератури.