Ритуални инвентари

Скулптура Николе Пешића „Еритроцит” биће уручена на затварању Феста, добитнику „Политикине” награде за најбољи филм у програму „Европа ван Европе”. У рукама лауреата наћи ће се статуа која представља црвено крвно зрнце, преносиоца кисеоника људском организму, а симболички, ону стваралачку личност чија дела поправљају крвну слику културног, уметничког и филмског организма.

Никола Пешић (1973) дипломирао је сликарство на београдском Факултету ликовних уметности, али се, вођен жељом да своје идеје изражава у три димензије, приклонио скулптури. Двоструки је постдипломац: у класи професора Мрђана Бајића на београдском ФЛУ и у класи професора Михе Улмана на Државној академији ликовних уметности у Штутгарту као стипендиста ДААД.

Никола Пешић је савремени уметник који је на почецима свог рада неговао скулптуру мањег формата, јер је за велики формат потребно искуство, мало више новца и добра комуникација са мајстором који мора знати шта је могуће извести, а шта не. Пешић се у свом изразу користи широким репертоаром хришћанских, гностичких и источњачких симбола.

– Мене не занима реални свет, оно што нас окружује, већ универзални живот човека који је изражен кроз симболе. Волим традиционалне симболе, али намера ми је и да се поигравам њима, да им дајем нова значења. Понекад је за посматрача пресудна фасцинација виђеним и управо зато и користим полиране површине и примамљиве форме. Као што су у црквама раније витражи привлачили публику без обзира да ли је разумела оно што је на њима приказано. Витражи су једноставно фасцинирали. Волим када на скулпторски начин могу да представим нешто што до сада није представљано, као што је на пример „еритроцит”. Та скулптура, између осталог, асоцира и на ореол изнад глава светитеља. Нисам од оних који ће по сваку цену наметнути посматрачу своја виђења и намере и зато волим скривена значења – објашњава Никола Пешић.

Овај уметник направио је пробој на међународној сцени, као излагач београдске галерије „Звоно” на престижним међународним сајмовима савремене уметности у Бечу, Келну, Москви. Његове скулптуре откупила је најпознатија московска галерија „Аидан”.

Никола Пешић, као сада већ искусан уметник, најављује прелазак на веће формате. Нови Пешићеви радови су, за разлику од претходних које је углавном израђивао својеручно, лишени директне уметникове интервенције и настали су у специјализованим занатским радионицама, уместо у атељеу. Као крајњи резултат тог поступка и минималистичког израза карактеристичног за Пешића, настали су радови у којима нема директно изражене личне емоције.

Тако настале форме, на амбивалентан начин привлаче тактилношћу и савршенством обраде, али истовремено, извесна доза херметичности не дозвољава директно читање вишеслојних значења.

„Ови дословно ’метално’ хладни предмети представљају скулптуре лишене скулптуралности у класичном смислу. То су предмети чија је форма сведена на прост знак или симбол, док им је „намена” да буду медитативни објекти или ритуални инвентар неког измишљеног и тајног култа или религије, пре него уметничка дела која траже широку рецепцију публике у класичном смислу”, објашњава уметник.

Никола Пешић бави се и фотографијом. У галерији „Звоно” на изложби „Ecce Hommo” (2003), представљао је фотографије снимљене на бензинској пумпи у Немачкој где су, као што каже уметник, људи били заокупљени свакодневним активностима, несвесни чудних порука које су се ређале над њиховим главама у виду светлећих реклама.

Наш саговорник каже да ће се ускоро посветити и медију слике јер „сликање више релаксира у односу на прављење скулптура и реч је о процесу над којим постоји могућност контроле од почетка до краја”.

Фестовски лауреат неће бити први стваралац који ће са собом понети скулптуру нашег младог уметника. Никола Пешић био је и аутор статуе „Јелена Шантић” уручене на Београдском фестивалу игре (2006), као и скулптуре за награду „Ибис” за прошлогодишњи Филмски фестивал Србије у Новом Саду.