Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Овације панчевачком хору у Белорусији

У конкуренцији 160 хорова Европе наступ најстаријег црквеног певачког друштва у Срба проглашен најбољим
Овације панчевачком хору у Белорусији
Победнички наступ Панчевачког српског црквеног певачког друштва (Фото ПСЦПД)

Панчево – На 15. Међународном фестивалу православне црквене музике „Колошка Благовест” у белоруском граду Гродном, једној од најцењенијих такмичарских смотри хорова Европе, Панчевачком српском црквеном певачком друштву припало је највише звање – лауреат првог степена. Хор од 31 певача, под диригентском палицом мр Вере Царине, престижно признање освојио је у конкуренцији 160 хорова из Русије, Украјине, Бугарске, Грузије, Грчке, Пољске, Немачке и земље домаћина.

Победничком наступу Панчеваца, који су били једини представници Србије, претходило је сужавање избора најквалитетнијих извођења, да би се у финалу нашло 35 хорова различитих категорија. Наш представник проглашен је најбољим у конкуренцији црквених хорова.

– Требало је извести 25 минута захтевног такмичарског програма, а конкуренција је била на светском нивоу. Поменула бих  комплимент великог композитора Андреја Бондаренка, чије дела су многи изводили, али је његова оцена „да бољу интерпретацију од наше није чуо”. То нам је веће признање и од саме награде – каже за „Политику” Вера Царина.

Надметање хорова уприличено је у Саборном храму Покрова Пресвете Богородице, у којем је српски хор доживео да му се после наступа, публика поклони. Иначе, ово је друго и успешније учешће Панчевачког српског црквеног певачког друштва на истом фестивалу, када се пре четири године вратио из Белорусије са вицешампионским одличјем.

Ово певачко друштво је најстарије у Срба, али и на Балкану, а рођено на Божић 1838. године, када се са галерије Светоуспенског храма у Панчеву први пут заорило вишегласно појање, по којем је било и узор другим српским црквеним хоровима ван граница земље. Његова историја бележи сарадњу са многим, великанима српске музике – Корнелијем Станковићем, Даворином Јенком, Јованом Бандуром, академиком Димитријем Стефановићем...

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.