Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сликарство Марија Прегеља у Легату Чолаковић

Сликарство Марија Прегеља у Легату Чолаковић
„Портрет сина у пругастим панталонама”, 1964.

Дела Марија Прегеља (1913–1967), познатог словеначког сликара, биће од сутра у 19 сати изложена у Музеју савремене уметности Београд, односно његовом Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

На изложби ће бити представљено сликарство овог уметника и то из Легата Васка и Злате Прегељ, које је настало у периоду између 1947. и 1967. године. Легат који носи име сина и супруге уметника, Музеј је преузео 1986. године после смрти супруге Марија Прегеља. Она је, по жељи самог аутора, уметничку заоставштину свог супруга равноправно завештала Музеју савремене уметности и љубљанској Модерној галерији. Том приликом Музеју савремене уметности, поред слика, припала су и 123 графичка листа и 22 рада изведена техником акварела, гваша и пастела.

Прегељ је сликар и графичар, стваралац специфичне иконографије и симболике, чији је допринос незаобилазан у проучавању словеначке као и шире југословенске уметности друге половине прошлог века. Потиче из породице словеначког писца експресионистичког усмерења Ивана Прегеља, и чињеница да је одрастао у литерарном окружењу, важна је за коначно формирање његове и животне и уметничке биографије. Школовао се на загребачкој академији ликовних уметности где је дипломирао у класи професора Љубе Бабића. Први пут се појављује на изложби „Независних” 1937. у Јакопичевом дому у Љубљани, а самостално излаже од 1950. године.

Излагао је на Бијеналу у Венецији 1954. и 1956. године, на Бијеналу у Токију 1955. на изложби Гугенхајм инернешенел у Њујорку 1958. као и на Бијеналу у Сао Паолу 1963. године. Био је професор сликарства на Академији ликовних уметности у Љубљани и председник Савеза ликовних уметника Југославије (1960–1964). Прегељево сликарство представља реакцију на егзистенцијалне изазове савременог човека, он је творац бројних циклуса увек нових иконографских особина и формалних варијација. Целокупним Прегељовим опусом, а посебно у последњој стваралачкој деценији, доминира људска фигура: као актер рођења, као носилац смрти, као седећа фигура за столом, фигура жене у ставу оранте, трупло на столу или разапета форма на крсту.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.