Сликарство Марија Прегеља у Легату Чолаковић

Дела Марија Прегеља (1913–1967), познатог словеначког сликара, биће од сутра у 19 сати изложена у Музеју савремене уметности Београд, односно његовом Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

На изложби ће бити представљено сликарство овог уметника и то из Легата Васка и Злате Прегељ, које је настало у периоду између 1947. и 1967. године. Легат који носи име сина и супруге уметника, Музеј је преузео 1986. године после смрти супруге Марија Прегеља. Она је, по жељи самог аутора, уметничку заоставштину свог супруга равноправно завештала Музеју савремене уметности и љубљанској Модерној галерији. Том приликом Музеју савремене уметности, поред слика, припала су и 123 графичка листа и 22 рада изведена техником акварела, гваша и пастела.

Прегељ је сликар и графичар, стваралац специфичне иконографије и симболике, чији је допринос незаобилазан у проучавању словеначке као и шире југословенске уметности друге половине прошлог века. Потиче из породице словеначког писца експресионистичког усмерења Ивана Прегеља, и чињеница да је одрастао у литерарном окружењу, важна је за коначно формирање његове и животне и уметничке биографије. Школовао се на загребачкој академији ликовних уметности где је дипломирао у класи професора Љубе Бабића. Први пут се појављује на изложби „Независних” 1937. у Јакопичевом дому у Љубљани, а самостално излаже од 1950. године.

Излагао је на Бијеналу у Венецији 1954. и 1956. године, на Бијеналу у Токију 1955. на изложби Гугенхајм инернешенел у Њујорку 1958. као и на Бијеналу у Сао Паолу 1963. године. Био је професор сликарства на Академији ликовних уметности у Љубљани и председник Савеза ликовних уметника Југославије (1960–1964). Прегељево сликарство представља реакцију на егзистенцијалне изазове савременог човека, он је творац бројних циклуса увек нових иконографских особина и формалних варијација. Целокупним Прегељовим опусом, а посебно у последњој стваралачкој деценији, доминира људска фигура: као актер рођења, као носилац смрти, као седећа фигура за столом, фигура жене у ставу оранте, трупло на столу или разапета форма на крсту.