Зашто се Немци плаше Трампа

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Месташце Калштат на ободу југозападне немачке покрајине Рајнланд-Пфалц на први поглед ни по чему не личи на место које има једну од можда пресудних улога за овогодишње америчке председничке изборе. Међутим, управо из овог виноградарског места деда наjизгледнијег републиканског кандидата за председника САД кренуо је преко Атлантика да би потом и његов син и унук постали амерички милионери.

Према речима Бернда Вајсенборна, далеког рођака Доналда Трампа, испрва су се само смејали због тога што је Трамп ушао у трку за председника, „али сада више није смешно јер оно што изговара превазилази сваку меру”.

„С једне стране, сјајно је видети да је неко ко је пореклом из Калштата постао такав пословни тајкун у Америци. То је амерички сан. С друге стране, тешко је поносити се неким ко даје такве изјаве о муслиманима, имигрантима и женама”, каже Вајсенборн, чији виноград је преко пута куће у којој је одрастао Трампов деда – Фридрих Трумпф.

Трумпф је 1885. као шеснаестогодишњак емигрирао у САД и променио име у Фредерик Трамп. Данашњим речником би сигурно био дефинисан као „економски мигрант”, што је категорија људи против које се његов унук не либи да изговара најратоборније претње.

Иако Трамп има немачке корене баш као и око 50 милиона Американаца, његови предизборни наступи изазивају углавном згражавање код Немаца. Угледни политички магазин „Шпигл” је Трампа дефинисао као најопаснијег човека на свету, док је социјалдемократски вицеканцелар Зигмар Габријел недавно у разговору за недељно издање листа „Велт” изјавио да Трамп представља претњу миру и просперитету, сврставајући га у исти кош са крајњим десничарима у Европи.

„Небитно да ли је у питању Доналд Трамп, Марин ле Пен (у Француској) или Герт Вилдерс (у Холандији), сви ти десничарски популисти не само да су претња миру и друштвеној кохезији, већ и привредном развоју”, рекао је Габријел, истичући да такви политичари обећавају својим присталицама да ће их из „света глобализације вратити у заштићени свет бајки” у којима се економски живот „одвија само унутар граница њихових земаља”. „Историја је показала да земље у добровољној изолацији немају шансе за развој... Морамо да се потрудимо да објаснимо како желимо да обликујемо глобализацију на праведан начин.”

Његов страначки колега и шеф немачке дипломатија Франк-Валтер Штајнмајер о Трампу није говорио директно већ је у току недавне посете Вашингтону на једном предавању само истакао да је у америчкој предизборној кампањи присутна „политика страха”.

„Изградња зидова је веома лоша идеја, без обзира ко за њих плаћа”, рекао је Штајнмајер очигледно желевши да укаже да Трампову идеју да изгради огроман зид на јужној граници САД како би спречио долазак илегалних миграната, уз обећање да ће натерати Мексико да плати изградњу тог зида. „Одбранимо се од тих политика страха. Оне су опасне и за Европу и за САД. Оне су лоше за свет и на крају оне су лоше за наше трансатлантске односе.”

Демохришћанска канцеларка Ангела Меркел такође није желела да износи свој став о фавориту за републиканског председничког кандидата па је у недавном интервјуу за недељно издање таблоида „Билд” само изјавила да лично не познаје Трампа. Када је новинар инсистирао да прокоментарише оштре Трампове критике на рачун њене политике „отворених врата” за избеглице, коју је овај милијардер оценио као „бесмислену”, Меркелова је рекла да „не види уопште разлога да на те критике одговори”.

Међутим, она није пропустила прилику да при томе ода признање Хилари Клинтон, фавориту за демократског председничког кандидата, истичући да поштује њено „велико политичко искуство, посвећеност питањима полажаја жена, заштити породице и здравству”.

„Поштујем њено стратешко размишљање и то да снажно подржава трансатлантско партнерство. Кад год сам имала шансу да радим са Хилари Клинтон, то је било задовољство”, рекла је Меркелова, очигледно указујући кога она прижељкује да буде не само кандидат демократа, већ и нови шеф Беле куће.

Насупрот Меркеловој, Американци који живе у Немачкој на изборима а чланови су Демократске странке већински су гласали за страначког ривала Клинтонове – Бернија Сандерса. За сенатора Вермонта гласало је 69 одсто од укупно 2917 гласача у Немачкој, док је бивша прва дама САД добила 27,5 одсто гласова.

Међутим, овај однос гласова америчких демократа, који живе у иностранству, није само у Немачкој, већ је Сандерс освојио јасну већину од 69 одсто широм света. За разлику од Републиканске странке, Демократска странка од 2008. широм света организује такозване глобалне страначке изборе. Тиме даје шансу својим члановима да гласају у иностранству и изаберу 13 делегата и осам „суперделегата”, који ће учествовати и гласати на Демократској националној конвенцији на којој изабрани делегати бирају председничког кандидата.

Према резултатима ових „глобалних страначких избора”, Сандерс ће добити девет а Клинтонова четири делегата, али бивша шефица америчке дипломатије је и даље у поприличној предности јер се досад зна да ће за њу гласати 1.139 делегата, док за сенатора Вермонта тек 825.

Међутим, оно што брине немачке коментаторе јесте то да поједина истраживања јавног мњења указују да би Трамп у директном суочавању са Клинтоновом ипак могао да је победи и постане 45. председник САД. То је за Немце најгори могући сценарио, између осталог, и због тога што не могу да замисле да неко кога у САД упоређују са Хитлером постане главнокомандујући војске која има своје трупе на немачкој територији и, штавише, у својим базама у Немачкој држи и нуклеарне бојеве главе.