Лесковац слави Немањиће

Лесковац – Док Београђани планирају да подигну споменик Стефану Немањи, утемељитељу српске државе, Лесковчани су му се већ одужили. У насељу Дубочица подигнута је црква посвећена Преподобном Симеону Мироточивом. Иако изградња траје две деценије, још није у потпуности завршена. Предстоји унутрашње малтерисање, уградња подова, припрема за живопис, али лепа грађевина својом монументалношћу привлачи пажњу. Заслуга великог жупана за Лесковац јесте то што је ондашњу област Глубочица (Дубочица), у којој се налазило и насеље Лесковац, која је била у саставу Византије, припојио српској држави.

Историчар Мира Ниношевић, музејски саветник Народног музеја у Лесковцу, подсећа за читаоце „Политике” да се лесковачко Поморавље од деветог до дванаестог века налазило у рукама Византије или Бугарске, све до снажења Рашке у дванаестом веку.

– Ратујући против Византије, Стефан Немања је поред осталих делова византијске територије око Јужне Мораве припојио Србији и жупу Дубочица. Након сусрета са немачким царем Фридрихом Барбаросом у Нишу 1189. године, Стефан Немања је успешно наставио освајања све до Призрена и Скопља. Међутим, услед пораза у бици код Мораве 1190. године, био је принуђен да врати Византији неке области које је последње освојио, али Дубочица није била међу њима. На тај начин Византија је фактички признала Немањина освајања, међу којима се налазила и Дубочица – истиче наша саговорница.

О томе пише и Свети Сава у „Житију Св. Симеона”: „Византијски цар Манојло Први Команин је задивив се мудрости овога јуноше (Стефана Немање) одликова по царски достојанством и различитим даровима. И одвојив му од своје земље, даде му звану Глубочицу говорећи: теби буди и потомству твојему по теби у векове, ни са ким у заједници, ни са мном, ни са сродницима мојим по мени.”

Осим што се на овај начин одужује Немањићима, Лесковац одржава чврсту везу и са њиховом задужбином на Светој гори – манастиром Хиландаром, чији је метох био. Према неким истраживањима, Лесковац је још 1308. године повељом краља Милутина био поклоњен Хиландару. Ако и постоји сумња у то, историјска је чињеница да се у Повељи цара Душана из 1348. године помиње велико село Лесковац на Ветерници које се са засеоцима Вина, Мирошевце, Грабовница и Сушица (данашње Шишинце) дарује као феудални посед овом светогорском манастиру и Светој гори.

Поред метоха који је овде поседовао манастир Високи Дечани, он је у време Турака био стожер одбране православља и хришћанства од надируће исламизације. Овде је метох имао и руски светогорски манастир Свети Пантелејмон којем је 1395. године имање у Лесковцу поклонили  Јефимија (царица Милица), са синовима Вуканом и Стефаном. Ови метоси су одиграли велику улогу у заштити хришћанства. И за време бугарске окупације чували су Лесковчане од бугаризације.

Тако је Лесковац постао суштински повезан за историјском задужбином Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немање, првог српског владара који је дошао у посед Глубочице.

Велике заслуге за одржавање везе са темељом српске државности, духовности и културе на Светој гори има Друштво пријатеља Хиландара „Свети краљ Милутин” које делује већ две деценије. Од  20. фебруара 1999. године је и званично регистровано по свим црквеним канонима и световним законима. У Србији постоји неколико сличних асоцијација, али лесковачко друштво је јединствено по оснивању, организацији и деловању.

– Не ходочастимо само у Хиландару, већ на читавој Светој гори, као и у свим објектима сакралне културе и православне духовности у Грчкој, Македонији, Црној Гори, Бугарској, Румунији. Организујемо духовне академије, изложбе, промоције књига са духовном садржином, духовне концерте, издајемо књиге, као и лист „Благовесник” који излази два пута годишње, а који уређује  јереј Мирослав Јовановић. Друштво обележава 12. новембар, Дан Светог краља Милутина, чије име носи, као и 26. фебруар, Дан Преподобног Симеона Мироточивог. Лесковац, односно, Друштво пријатеља Хиландара „Свети краљ Милутин” је мисионарски центар Хиландара за целу Србију. На ходочашћа са нама иду и људи из других градова. Од првог организованог одласка у Хиландар 1996. године до данас са темељима наше државности упознало се око 2.500 људи. Управо припремамо монографију поводом 20-годишњице првог организованог одласка у Хиландар – истиче за „Политику” Душан Калијадис, председник Управног одбора Друштва „Свети краљ Милутин”. Калијадис је, иначе, надзорни орган на изградњи храма Светог Симеона Мироточивог.

Лесковчани су радо виђени гости на Светој гори, где се осећају као код куће. Годишње организују по шест-седам ходочашћа. Пријатељи Хиландара из Лесковца одлазе на манастирске славе, а имали су част да буду и домаћини славе на метоху Каково надомак Свете горе у Цркви Живоносни источник.

Калијадис каже да то не схватају као туризам, већ као ходочашће и поклоничко путовање, са пуним срцем и са пуним рукама, јер увек понесу све што је најпотребније манастиру. После катастрофалног пожара 2004. године међу првима су притекли у помоћ.