Бранков мост три године чека мајсторе

Као да је само бициклистима важно да Бранков мост, једна од најпрометнијих саобраћајница преко реке у граду, коначно почне да се обнавља. Зашто? Једино су они ових дана, после дуже времена, освежили памћење надлежнима и подсетили их у колико лошем стању је овај мост. Главни разлог за њихово реаговање је већ три године затворена пешачка стаза на левој страни моста која гледа на Старо сајмиште. Она је пуна рупа и оштећења.

Док се само неколико стотина метара даље ужурбано рашчишћава терен за ултрамодеран „Београд на води” чији се први обриси, истина стидљиво, већ појављују, Бранков мост је на чекању. А он је за свакодневицу два милиона Београђана знатно важнији од будућег, још неопипљивог светлуцавог града на води.

Интелигенцију житеља белог града вређа и једна реченица: „Пешаци и бициклисти су наш приоритет и још више ће то бити у наредним годинама”. Небројено пута само у претходних 12 месеци чули ту реченицу из уста градских челника. Хтели-не хтели, морамо да се сложимо да њу стање Бранковог моста и те како оповргава. А није да није било времена да се нешто учини.

Прва оштећења и отвори у асфалту на стази са која гледа на Старо сајмиште појавила су се у августу 2013. Тада су врло брзо на мост дошли радници комуналних градских служби, а Београђани су се понадали да ће оштећења бити уклоњена. Мајстори су само поставили ограде и отишли. Пролазили су месеци, једна, друга година – мајстори се нису враћали, а оштећења на стази ширила су се као каријес. Када су надлежни у граду схватили да је угрожена безбедност пешака и бициклиста, пронашли су „трајно решење”. Металним решеткастим оградама стазу су затворили за употребу! Тада је истицано да новца у посрнулој градској каси нема за озбиљну обнову моста на шта су суграђани на таблама са обавештењима о забрани кретања демонстративно исписали транспарент „Докле више”.

Али, када је 6. августа прошле године са Бранковог моста, недалеко од бициклистичког лифта, пао метални носач каблова за јавну расвету чинило се да је новац ипак пронађен. Истог дана градоначелник Синиша Мали најавио је да је пројекат реконструкције овог моста у завршној фази и да ће 2016. тај посао бити приоритет. То је поновио и пре три дана.

Шта се са тим пројектом дешава, да ли је новац обезбеђен, да ли се зна када би обнова коначно могла да крене – нека су од питања упућена градским службама, али ни после неколико дана од надлежних нема гласа.

У реду је градоначелникова најава, али оштећења довољна да се крене у реконструкцију нажалост нису једина. Редовно се крпи коловоз и поправља степениште. Ни на супротној страни, пешачко-бициклистичка стаза није идеална. И на њој се голим оком могу видети оштећења, корозија конструкције и ограде... Иако се не види, али у бољем стању како тврде стручњаци, није ни потконструкција моста.

Алуминијумски, шупљи носач каблова дуг четири метра само пуком срећом никог није прошлог августа повредио. Поставља се питање да ли шипке са Бранковог моста ипак прво треба да тресну о главе пролазника па да се у градској каси брзопотезно нађе новца за његову обнову.

Историјат
Изграђен 1956. на месту на коме се до Другог светског рата налазио висећи Мост краља Александра, један од најлепших икада саграђених у престоници.
Деценију и по после отварања утврђено је да треба проширити његов капацитет због наглог развоја града. Данашњи облик добија 1979. године.
До 1973. преко моста су пролазили тролејбуси за Земун.
У време СФРЈ овај мост звао се Мост братства и јединства, али то име никада није заживело међу Београђанима.
Сваког дана преко њега пролазе бројни аутобуси на више од 20 дневних и ноћних линија градског превоза.