Кафана пуна стихова

Чачак – Ако неки кафански гост у Чачку, због пречих обавеза, није стигао да се образује као учена глава, ево му лаке прилике. Довољно је да седи у ресторану „Немој да бригаш” у Улици Драгомира Минића 20 и слуша шта се прича, па ће ускоро постати начитан.

– Желимо да вратимо дух негдашњег Чачка кроз окупљања људи који воле да устану и рецитују, да свирају и слушају староградске арије и да се друже. Зато смо од почетка рада, јуна прошле године, приредили десет књижевних посела, увек обогаћених свима драгим нотама – каже за „Политику” власник кафане Милан Лазовић (44).

Литерарне вечери успостављене су без нарочитог плана, некако саме од себе.

– Писци су, један по један, видели могућност да се овде окупљају и представљају књиге, па се сами јављају са жељом да закажемо читалачки час. Ниједном то није било на нашу иницијативу.

Тако је прошлог августа одржано прво „Вече поезије, вина и евергрина”, у октобру и друго, кад су се поетама из Чачка придружиле колеге из Београда, Параћина и Ниша. У новембру су, у размаку од седмице, представљене две књиге: Милијане Барјактаревић из Сремске Митровице „Писање уз ветар” и „Муке по Радошу” из пера Душка Милошевића, завичајца, који је написао и „Мој речник чачанских појмова”. За музику су били задужени Дуде Лукић (усна хармоника), Александар Радуловић Штирак (гитара и вокал) и Борис Капетановић (гитара и вокал).

Милијана на једном месту у књизи каже: „Ухватила га је прехлада, она коју жена носи на ногама. Опрашта се са животом.” А Душко у свом делу приповеда: „2013. изашао сам у ’Политици’! Али не у читуљама, јер за то увек има времена, ни у комуналним вестима, јер снег испред своје куће редовно чистим, а смеће избацујем увече.” И: „Кад је завршио прву књигу у својим средњим педесетим, архитекту Радоша су добронамерно упозорили да је писање опасна работа”.

У децембру су, поред гостовања кабареа „Скроуз”, приређене још две седељке. Најпре, песничко вече на које је Сабах Ал-Зубеиди, ирачки поета, књижевник, преводилац и слободни новинар (пише на матерњем и на српском) донео нову збирку својих строфа „Рањени галеб”, а затим је представљен и роман „Не кради ми живот” Маје А. Џагаревић из Чачка.

„Спаковати цео живот у два кофера и палити одавде. Било где, било куда… баш као у песми ’Шејн који сања пароброд’, и ја сам желео исто”, исписује млада (31) књижевница.

Потом је двапут, у јануару и фебруару, представљена књига новинских уводника Раде Каранац „Орвел, Србија”. („Преживљавање никад не би еволуирало да Срби нису озаконили свеску за вересију, која је у свету непозната, па се еминентни теоретичари годинама баве тим феноменом”).

– У марту смо, уочи Младенаца, „Песничким поселом” обележили Светски дан поезије, а прве суботе у априлу представили књигу „Случај фрижидера из Еленовке” Чачанина Александра Васовића, новинара агенције Ројтерс – наводи Лазовић.

Ту се могу наћи и ови редови: „Украјинска Национална гарда, те некакви добровољци, ушли су у Мариупољ, на обали Азовскога мора, разлупали омању побуњеничку посаду и отишли.”

Необични ресторан, који уз кафански еспап (суботом се бесплатно служи специјалитет куће, свадбарски купус или бели бубрези) нуди и најновије штиво, има и чудновато радно време: од петка до недеље, од подне до поноћи.