Феномен Вучић

Смањивши плате и пензије, Александар Вучић је истовремено учинио две ствари: победио је убедљиво на изборима у српској немаштини и истовремено разгалио ММФ. Потом су му на победи честитали и високи званичници ЕУ и Русија, као и Милорад Додик и хрватски премијер Орешковић. Американци су се вероватно успавали, као и РИК. Шта то у земљи у којој се на операцију катаракте чека две године половина бирача види у Вучићу, те он постаје истински политички феномен? Освојивши скоро 50 одсто гласова, он је апсолутни добитник, али је у компликованој математици српских политичких марифетлука истовремено и губитник.

То што је готово 60.000 људи више гласало за његову листу него прошли пут, јер је при већој излазности придобио и оне који су пре две године седели код куће – може годити његовој политичкој сујети. Али, шта распоред мандата којим ће располагати у шароликом парламенту говори његовој интелигенцији? Добио је 60.000 нових гласова, али је изгубио 27 мандата у парламенту јер су готово све опозиционе странке прескочиле цензус па није осетио благодети расутих гласова који по господину Донту највише иду најјачем.

Они који га не воле сматрају да је тиме бар делић правде задовољен, мада је тешко замислити да ће га издати Расим, Кркобабић млађи, Веља, Ненад Поповић, Вулин или Вук. Али, чак и ако се то догоди, ту су Мађари и предизборни муфтија Зукорлић… Као мајстор политичког инжењеринга, Вучић може развести Чеду и Чанка од Бориса, или може у своју башту пресадити Палму, кога би, затреба ли, ишчупао са Ивичиног плаца. Ако, разуме се, пре тога не састави коалицију са својим омиљеним садо-мазо политичким партнером Ивицом Дачићем.

Међутим, они који гаје традиционалну слепу љубави према вођи и они који истински верују у Вучићеву политику, немају ни времена ни разлога, а углавном ни динара у џепу, да се баве анализом Вучићеве апсолутне победе и релативног пораза. Зато што они још верују да ће се с њим чекирати у светлију будућност, То у Србији подразумева бар два оброка дневно. И то ће сада бити најважнији Вучићев посао. Готово је извесно да су му акције порасле управо када је са Вебера прешао на тешку индустрију, продајући смедеревску железару Кинезима. Али, ако грађани ускоро не виде тих 500 евра просечне плате коју им је обећао, Вучић ће доживети судбину осталих владара. Они који су стајали у реду да му љубе руку, почеће у тој руци да виде крменадлу.  

Зато за њих Вучић није учинио јерес потписивањем Бриселског споразума, иако је управо то Бориса Тадића поставило на билборд, између Чеде и Чанка. Зато је Вучићева убедљива победа феномен. Зато што се Бриселски споразум не маже на хлеб. То није видела опозиција, бавећи се његовим, махом тужним ликом. А он је, са друге стране, обећавао шницле. Зато његова будућност не зависи од тога да ли ће народ ставити прст на чело, већ да ли ће помазити стомак.