Кад држава плени државну имовину

Ниш – У само седам дана, прошлог и овог понедељка, у Нишу су извршене принудне наплате дугова, али је поступак извршења до те мере чудан и нелогичан да је привукао пажњу јавности.

У Извршном одељењу Основног суда у Нишу извршитељ је поступао на основу решења управо овог одељења суда. Драган Савић из Куршумлије тужио је државу Србију и тражио надокнаду штете јер је против њега вођен кривични поступак због изазивања саобраћајне незгоде.

Савић је ослобођен одговорности и тужбом је затражио надокнаду трошкова. На суду је пресуђено у његову корист и одређено је да му се исплати 214.000 динара.

Решење о исплати надокнаде постало је извршно, али месецима Савићу ништа није исплаћивано и он је после неколико безуспешних покушаја да оствари своја права затражио одговор шта даље да ради. Како су се у нишком суду многе судије изјашњавале ненадлежнима, поднет је захтев за тумачење ко оштећеном треба да плати.

И на основу закључка Првог основног суда у Београду да је Основни суд у Нишу ипак надлежан, извршитељ је прошлог понедељка дошао у Извршно одељење. Пописао је два компјутера на којима свој свакодневни посао раде судије извршитељи и њихови стручни и остали сарадници.

У Заводу за хитну медицинску помоћ жиро рачун је блокиран јер ова здравствена установа дугује држави, то јест Пореској управи Србије, око 13 милиона динара на име неплаћених пореза за исплате надокнада за рад запослених викендом, пореза за јубиларне награде и отпремнине и за плате стоматолога који су прешли из нишке хитне помоћи у дом здравља. За сваки неплаћени порез Пореска управа је тужила завод и пресуђено је на штету Хитне помоћи.

Али, обавезе нису плаћане. Онда је Пореска управа ангажовала извршитеља који је прекјуче пописао део покретне имовине завода. Према речима в. д. ове установе др Славољуба Живадиновића у поступку принудне наплате извршитељ је пописао три путничка аутомобила – један „нисан” и два „заставе 101”.

Амбулантна возила, санитете и аутомобиле за интервенцију са опремом за помоћ грађанима, извршитељ није дирао.

Јуче нам је речено да је извршитељ у нишкој хитној поступио само по једном од неколико извршних решења за принудну наплату које има Пореска управа Србије. Остала извршна решења тек треба да се реализују.

Др Данило Николић, бивши председник Вишег суда у Нишу и доскора државни секретар у Министарству правде, за „Политику” је јуче рекао:

– Законом о јавној својини од извршења изузете су само непокретности у својини државе које су од посебног значаја. Сматрам да је Законом о извршењу или Законом о јавној својини било нужно предвидети немогућност извршење на покретним стварима које представљају средства за рад јер су и компјутери и много тога другог у судовима и тужилаштвима баш то – средства рада. Основни проблем је у томе што нема довољно ни законске, али ни људске комуникације између извршних судија и извршитеља. У нашој земљи суд има својство правног лица, али, то мора да се зна, имовина судова је имовина државе. Зато је, нажалост, законски поступак извршења на покретним стварима као што су компјутери, што на први поглед изгледа нелогично, ипак исправан. Али, овај случај извршења над покретним стварима Основног суда у Нишу указује да хитно треба размотрити све проблеме када је у питању имовинска одговорност судова и да се та извршења спроводе на финансијским средствима Републике Србије и Министарства финансија – рекао нам је др Николић.

Закључци о оба случаја су веома једноставни. Држава је својевремено дала (директно, преко Министарства здравља или преко локалне самоуправе) возила Заводу за хитну помоћ у Нишу. Сада принудно одузима та возила да би наплатила дуг за своју Пореску управу.

А сутра ће опет та иста држава давати истом заводу те или друге аутомобиле, јер је и Хитна помоћ у Нишу државна установа.

Што се принудне наплате у Основном суду тиче, ту је све јасно – свом држављанину из Куршумлије новац је требало да исплати држава, то јест обавезу за то има, као установа државе, суд у Нишу.

Али, у суду није било новца, јер је држава дозволила да рачун установе буде празан, па је разумљиво што је имовину извршитељ пописао и запленио.

Сетих се недавно објављеног афоризма Александра Чотрића: „Како одолети судским извршитељима? Просто плене.”