Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Регион као јединствен производ

Регион као јединствен производ
(Фото Танјуг)

САРАЈЕВО – Државе западног Балкана морају заједнички да раде на уклањању међусобних препрека, да се још више интегришу у региону и да понуде ту целину као јединствен производ, јер је то једини начин да се свака од држава развије, порука је данашњег панела о мобилности робе и људи на овогодишњем Самиту 100 бизнис лидера Југоисточне Европе који се одржава у Сарајеву.

На панелу је било речи о хармонизацији царинских препрека, решавању питања визног режима у корист напретка туризма, веће кретање радне снаге у региону, али и о некоординираном законодавству...

Министар економског развоја и технологије Словеније Здравко Почивалшек говорио је о туризму и констатовао да та област привреде има својство да повезује људе и регионе, да руши културолошке и остале баријере, што је на овом простору, како је рекао, веома потребно због ближе и даље историје.

Он је, међутим, нагласио да туризам не сме да буде сезонално организован, наводећи пример Хрватске која у тој области претежно функционише током летњих месеци, већ као у Словенији током целе године.

Према његовим речима, континетални туризам има велики потенцијал, посебно имајући у виду чињеницу да је, како је истакао, прошле године 18 милиона туриста из Народне Републике Кине путовало по свету.

„Регион има могућност да направи заједнички производ, поготово за далекоисточно, прекоморско тржиште, јер нико са тог подручја неће доћи само у Словенију, или Босну или Хрватску. Потребно је направити заједничку понуду, као некада у стара, добра времена, али сада на економским темељима”, рекао је Почивалшек.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић као једну од највећих препрека за превазилажење баријера у мобилности робе и људи у региону јесте неизграђена путна инфраструктура.

Он решење види у регионалним пројектима које би морале да иницирају управо земеље у региону.

С друге стране, Шаровић је подсетио да постоје и такозване невидљиве, односно системске баријере, које директно уводе земеље региона, односно, како је он навео, највеће државе.

„Понекад земље прибегавају различитим баријерама, највећим делом на граници, како би решиле неке своје унтрашње проблеме, питање поремећаја тржиста, заштите неконкурентних сектора у земљи... Од 100 пријављених различитих баријера, две трећине су увеле веће земље. Црна Гора је једина која није на списку земаља које су пријављене за увођење баријера”, рекао је Шаровић.

Министар БиХ је нагласио и да је заговорник идеје да се уведу заједнички стандарди, и као пример навео лабораторијске налазе акредитованих лабораторија, који би морали да се уважавају у свим државама.

„Можда бисмо могли за цео регион да успоставимо ту врсту стандарда, како не би више долазило до гужви и чекања на граници, имајући у виду да се често превози кварљива роба”, рекао је Шаровић.

Државна секретарка у Министарству туризма Црне Горе Далиборка Пејовић подсетила је да земље западног Балкана, и даље погођене последицама глобалне економске кризе, морају да имају прилагодљив буџет, а не развојни, и да то драстично мења курс државе.

Она је додала и да регион није препознао шта су његове развојне шансе и да не види себе као јединствен производ, већ се сви „муче” да што пре уђу у Европску унију, а нико да стигну једни до других.

„Изабрали смо погрешан пут да нас ЕУ интегрише унутар ње, уместо да смо изабрали да се сами интегришемо”, рекла је Пејовић.

Према њеним речима регион има и проблем што није интегрисао авио-саобраћај који не омогућава да се од једне до друге тачке дође без преседања, као и то како треба улагати у кадрове и на тај начин створити конкуренцију и нову вредност, преноси Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.