УН на мировном испиту у Африци

Ми­ров­не опе­ра­ци­је су око­сни­ца Ује­ди­ње­них на­ци­ја, ис­та­као је ових да­на Бан Ки Мун, ге­не­рал­ни се­кре­тар свет­ске ор­га­ни­за­ци­је уочи обе­ле­жа­ва­ња 29. ма­ја, Да­на „пла­вих шле­мо­ва”. У све ра­то­бор­ни­јем све­ту ви­ше од 105.000 „пла­вих шле­мо­ва” деј­ству­је да­нас у 16 опе­ра­ци­ја УН, нај­ви­ше у Афри­ци. Ко­ли­ко ла­не у бор­би за очу­ва­ње свет­ског ми­ра по­ги­ну­ло је 129 вој­ни­ка ми­ров­них ми­си­ја. Су­о­че­ни са све бру­тал­ни­јим и све ком­плек­сни­јим су­ко­би­ма, у вре­ме­ну еко­ном­ске кри­зе, на Ист ри­ве­ру уве­ли­ко отва­ра­ју но­ви ди­ја­лог о свет­ском ми­ру, за­го­ва­ра­ју­ћи што те­шњу са­рад­њу са ре­ги­о­нал­ним и ло­кал­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Ди­ја­ло­га о ми­ру не­ма без рав­но­прав­них са­го­вор­ни­ка, упо­зо­ра­ва Леј­мах Гбо­ви, до­бит­ни­ца Но­бе­ло­ве на­гра­де за мир 2011. го­ди­не. 

Мба­је Ди­јањ (1958–1994), ка­пе­тан ар­ми­је Се­не­га­ла на за­дат­ку вој­ног по­сма­тра­ча у Ру­ан­ди, у је­ку ге­но­ци­да 800.000 Тут­си­ја, све­сно је пре­кр­шио пра­ви­ла УН да то­ком ми­си­је мо­ра да се др­жи по стра­ни од те­ку­ћег раз­во­ја ло­кал­не си­ту­а­ци­је. Уз зна­ње свог прет­по­ста­вље­ног, ле­ген­дар­ног ка­над­ског ге­не­ра­ла Ро­меа Да­ле­ра, ка­пе­тан Ди­јањ је узео на се­бе да спа­си од кла­ни­це ко­ли­ко год је мо­гао ци­ви­ла из пле­ме­на Тут­си, пре­во­зе­ћи их кри­шом из жа­ри­шта ши­ром Ру­ан­де до хо­те­ла „Хи­ља­ду бр­да” у Ки­га­ли­ју – је­ди­не си­гур­не тач­ке у гро­тлу не­за­пам­ће­них зло­чи­на при­пад­ни­ка пле­ме­на Ху­ту. 
Ка­пе­тан Ди­јањ лич­но је спа­сио из­ме­ђу 600 и 1.000 љу­ди, же­на и де­це, да би по­ги­нуо од про­јек­ти­ла, 12 да­на пре окон­ча­ња ду­жно­сти. Сре­ди­ном овог ме­се­ца, ге­не­рал­ни се­кре­тар УН Бан Ки Мун уру­чио је Ме­да­љу „Ка­пе­тан Мба­је Ди­јањ” за из­у­зет­ну хра­брост – пр­ву те вр­сте – ње­го­вог удо­ви­ци Ја­син Мар Ди­оп на при­год­ној све­ча­но­сти у Њу­јор­ку, у окви­ру обе­ле­жа­ва­ња Да­на пла­вих шле­мо­ва 29. ма­ја.
„Очу­ва­ње ми­ра по­ста­је све опа­сни­је. Пер­со­нал пла­вих шле­мо­ва све че­шће по­ста­је ме­та на­о­ру­жа­них гру­па, под­бу­њи­ва­ча и те­ро­ри­ста. У не­ким ре­ги­о­ни­ма где де­лу­ју ми­ров­не ми­си­је УН, на­ша пла­ва за­ста­ва, уме­сто шти­та, по­ста­је ме­та”, упо­зо­рио је Бан.
На по­то­њој при­год­ној све­ча­но­сти, Бан је пост­хум­но до­де­лио и Ме­да­љу „Даг Ха­мер­шелд” по­том­ци­ма 129 ми­ров­ња­ка из 50 зе­ма­ља ко­ји су ла­не из­гу­би­ли жи­во­те у ми­си­ја­ма УН. 
„Свет је све ра­то­бор­ни­ји. Кон­флик­ти су све на­сил­ни­ји, све че­шће се раз­ли­ва­ју пре­ко на­ци­о­нал­них гра­ни­ца. Ми­ров­не ми­си­је оста­ју око­сни­ца УН. Ипак, тра­ди­ци­о­нал­на ору­ђа за њи­хо­во су­зби­ја­ње да­нас ни­су ви­ше аде­кват­на. Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца мо­ра да се за­јед­нич­ким сна­га­ма и све­о­бу­хват­но, кроз но­ве об­ли­ке са­рад­ње УН са ре­ги­о­нал­ним и под­ре­ги­о­нал­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, окре­не су­зби­ја­њу мно­го­број­них по­кре­та­ча са­вре­ме­них су­ко­ба”, на­гла­сио је Бан, уз опа­ску да се број гра­ђан­ских ра­то­ва ши­ром све­та у по­след­њих 10 го­ди­на утро­стру­чио. 
Но­ва ми­ли­тант­ност све­та при­мет­на је и по дра­ма­тич­ном по­ра­сту бро­ја ан­га­жо­ва­них пла­вих шле­мо­ва од по­чет­ка дру­ге де­це­ни­је овог ве­ка. 
На­и­ме, по­чет­ком ми­ле­ни­ју­ма УН су у ми­ров­ним ми­си­ји­ма ан­га­жо­ва­ле не­што ма­ње од 40.000 вој­ног и по­ли­циј­ског пер­со­на­ла. Да­нас у тим опе­ра­ци­ја­ма де­лу­је пре­ко 105.000 уни­фор­ми­са­них ли­ца из 124 др­жа­ве, плус 18.000 ци­ви­ла и во­лон­те­ра. При том, нај­ве­ћи број пла­вих шле­мо­ва (око по­ло­ви­не) по­ре­клом је из Афри­ке. Исто­вре­ме­но, де­вет од 16 те­ку­ћих ми­ров­них опе­ра­ци­ја УН од­ви­ја се на тлу Цр­ног кон­ти­нент (у њи­ма уче­ству­је ви­ше од 80 од­сто уни­фор­ми­са­ног пер­со­на­ла под пла­вом за­ста­вом).
Све­сни све ве­ћег бро­ја жа­ри­шта у Афри­ци – од Ли­би­је и Со­ма­ли­је до Са­хе­ла, ре­ги­о­на око је­зе­ра Чад, Бу­рун­ди­ја, Цен­трал­но­а­фрич­ке Ре­пу­бли­ке, ДР Кон­га – ви­со­ки зва­нич­ни­ци УН све гла­сни­је апе­лу­ју на што те­шњу ми­ров­ну са­рад­њу остат­ка све­та са Цр­ним кон­ти­нен­том.
„Африч­ка уни­ја је ди­рект­но или ин­ди­рект­но нај­ва­жни­ји ми­ров­њач­ки парт­нер УН”, за­кљу­чио је ових да­на Ер­ве Лас­ду, ге­не­рал­ни под­се­кре­тар УН за ми­ров­не опе­ра­ци­је на за­вр­шет­ку де­се­тих (го­ди­шњих) кон­сул­та­ци­ја УН–АУ о ми­ру и без­бед­но­сти.
И Афри­ка је све­сна све број­ни­јих жа­ри­шта ју­жно од оба­ла Сре­до­зе­мља. Ина­че, АУ је ла­не, у окви­ру Ре­зо­лу­ци­је о раз­во­ју кон­ти­нен­та до 2063. го­ди­не, усво­ји­ла одво­је­ну Де­кла­ра­ци­ју о ели­ми­на­ци­ји ра­то­ва на Цр­ном кон­ти­нен­ту до 2020. 
Ка­ко ће тај циљ Афри­ка по­сти­ћи и ко­ли­ко ће јој се на пу­ту оства­ре­ња тог ци­ља на­ћи це­ло­куп­ни си­стем УН, још је не­из­ве­сно. За по­че­так, Афри­ка је убе­ђе­на да но­ви ди­ја­лог о ми­ру зах­те­ва ре­фор­му УН. 
  „Да би­смо оства­ри­ли мир у све­ту, без­бед­ност и раз­вој, УН ће мо­ра­ти да при­сту­пе те­мељ­ном пре­и­спи­ти­ва­њу. Пре 70 го­ди­на, име­но­ва­ње пет стал­них чла­но­ва Са­ве­та без­бед­но­сти има­ло је сми­сла, ма­да је ве­ћи­на да­на­шњих чла­ни­ца свет­ске ор­га­ни­за­ци­је би­ла сво­је­вре­ме­но ко­ло­ни­зо­ва­на од не­ке од стал­них чла­ни­ца СБ УН. Свет је да­нас дру­га­чи­ји. Рав­но­прав­ног ди­ја­ло­га не мо­же би­ти ако ње­го­ви уче­сни­ци јед­ни дру­ге не узи­ма­ју као рав­но­прав­не са­го­вор­ни­ке”, упо­зо­ри­ла је не­дав­но Ли­бе­риј­ка Леј­мах Гбо­ви, до­бит­ни­ца Но­бе­ло­ве на­гра­де за мир 2011. го­ди­не.
Ко би мо­жда мо­гао и на ко­јим те­ме­љи­ма да по­ве­де но­ви гло­бал­ни ди­ја­лог о ми­ру у вре­ме­ну све ра­то­бор­ни­јег све­та? По­је­ди­ни по­сма­тра­чи уче­сни­ци мај­ске де­ба­те „У све­ту ри­зи­ка: да­на­шње прет­ње ме­ђу­на­род­ном ми­ру и без­бед­но­сти” на Ист ри­ве­ру с тим у ве­зи има­ју ја­сна оче­ки­ва­ња.
„Сле­де­ћи ге­не­рал­ни се­кре­тар УН тре­ба да по­ве­де но­ви круг пре­го­во­ра о ми­ре­њу све на­пе­ти­јег све­та”, про­це­на је Ин­сти­ту­та за без­бед­но­сне сту­ди­је у Јо­ха­нес­бур­гу.