Мађарске муке са српским језиком

Нови Сад – Средњошколци Мађари који из претежно мађарских средина у Војводини долазе у Нови Сад на студије не владају довољно добро српским језиком. То им на почетку студентског живота, већ при пријемном испиту, представља проблем, па многи тај испит желе да полажу на матерњем језику, иако наставу касније слушају на српском, а тако полажу и предмете. У међувремену, док већински језик не савладају, сналазе се како ко уме – купују речнике, дају да им се преводе књиге, иду на додатне часове. Слично је било и половином седамдесетих, сећа се Ержебет Марјанов, која је тада из Кањиже дошла на студије у Нови Сад. Ту је и остала, запослила се, била је главна уредница „Мађар соа”, а радила је и за листове на српском језику. Данас је новинарка „Дневника” за који пише на ћирилици.

„Кад сам дошла у Нови Сад, прво сам купила речник. Преко огласне табле сам тражила две цимерке Босанке – нисам написала Српкиње да неко не би помислио да бирам по националности, већ сам само желела да уз њих научим језик. А од Анђе и Десе научила сам и њихове изразе ’бона’ и ’вареника’”, прича Ержебет Марјанов за „Политику”, додајући да је то трајало две године и да је сналажење с језиком средине за њу било веома тешко.

Она је својевремено и пред одбором за образовање Скупштине АПВ говорила о том проблему који имају и многи други који су основну и средњу школу завршили на мађарском језику. Српски, истакла је и тада, ђаци треба да уче сваки дан, у мањим групама, али они га и данас имају само двапут недељно.

Атила Шоти, председник Савеза мађарских ученика Војводине, каже да у покрајини има 36 основних и средњих школа с наставом на мађарском језику. Сваке године, додаје, 1.500 ђака заврши средњу школу на том језику.

„И ја сам завршио школовање у средини у којој Мађари не морају да користе српски језик. Ми из тих средина у Војводини имали смо два часа недељно српски, али тако не можемо да га научимо. Тај проблем требало би да се решава кроз реформу образовања, али то је већ друга прича”, наводи Шоти за наш лист, додајући да је за његово удружење сада примарна борба за то да и на Правном факултету у Новом Саду могу да полажу пријемни испит на мађарском језику, али да се томе једино тај факултет у Војводини опире.

У томе виде дискриминацију, па су против Правног факултета поднели тужбу прошлог децембра, а Виши суд у Новом Саду донео је 22. априла привремену меру којом је туженом наложено да за школску 2016/17. омогући припадницима те мањине да пријемни испит полажу на мађарском језику.

За то су добили подршку покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице, који је подсетио на то да је у 2015. години донета скупштинска одлука којом је утврђено право кандидата да полажу пријемни испит на језицима мањина који су у службеној употреби.

„Сви факултети УНС-а у 2015/2016. омогућили су полагање пријемног испита на језицима националних мањина, осим Правног, који је то одбио да учини, наводећи да ’неће поступити под спољним притисцима и агресивним угрожавањима аутономије универзитета’”, саопштио је тада секретаријат.

Секретар Правног факултета Биљана Томић-Узелац каже за „Политику” да се на аутономију универзитета и на суд спроводи „невиђени притисак”.

„У жалби на судску одлуку о привременој мери коју смо поднели навели смо да суд није надлежан у овој правној ствари. Јер, ако неко није испунио покрајинску скупштинску одлуку, онда је за то надлежан орган управе, а не суд”, објашњава Биљана Томић-Узелац.

У Вишем суду за наш лист су потврдили да је изјављена жалба и да одлука тог суда није правоснажна, али да је она „таквог карактера да хитно и привремено регулише однос између странака, све док спор не буде правоснажно и мериторно решен коначно донетом пресудом”.

Ректор Универзитета у Новом Саду Душан Николић у изјави за „Политику” напомиње да су факултети самостална правна лица и да је сваки од њих овлашћен да се руководи у складу са својим аутономним правним актима, али да су одговорна лица уједно одговорна за законитост поступака.